Tehnologija gajenja uljane repice

Uljana repica (lat. Brassica napus) u svetu se gaji na preko 30 miliona hektara i jedna je od tri najznačajnije uljane kulture. Najveći proizvođači uljane repice su Kina, Indija i Kanada. U Evropi najzastupljenija je u Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Uzgaja se radi semena koje sadrži 40-49% ulja i 18-25% belančevina. Seme se koristi za proizvodnju prehrambenog ulja, ali i za biodizel. U proseku 1 hektar uljane repice može dati 400l biodizela. U Evropi se uzgaja i kao krmna biljka. Značajna je za zelenišno đubrivo u ratarskoj proizvodnji, a i odličan je predusev u plodoredu drugim kulturama, naročito strninama.

Uljana repica je izuzetno medonosna biljka. Za pčelare je interesantna za prvu pašu, med ove biljke je prvi koji pčelari u sezoni vrcaju. Odličnog je kvaliteta i ima snažna antibakterijska svojstva.

Plodored

Za postizanje visokog prinosa i proizvodnju zdravog i kvalitetnog zrna, uljanu repicu je neophodno gajiti u plodoredu. Gajenjem useva u monokulturi, suženom plodoredu ili rotaciji sa kulturama sa kojima ima zajedničke bolesti (soja, suncokret), povećava se nivo inokuluma patogena u zemljištu, brojnosti štetočina, broj hemijskih tretmana, a samim tim i rizik od drastičnog smanjenja prinosa. Kako se setva uljane repice obavlja krajem avgusta ili u prvom delu septembra meseca, kao najbolji predusev ovoj kulturi nameću se grašak, rani krompir, rano povrće i strna žita. Kod nas u praksi, najčešći predusev uljanoj repici su pšenica ili ječam. Upravo ove kulture ostavljaju dosta vremena za pravovremeno izvođenje svih agrotehničkih operacija.

Ljuštenje strništa

Neposredno nakon skidanja preduseva (žetve strnih žita), radi o čuvanja vlage u zemljištu, potrebno je obaviti u što kraćem roku ljuštenje strništa, odnosno plitko oranje (dubine 10-12 cm). Ovom agrotehničkom operacijom, provocira se rast korovskih biljaka, zaoravaju žetveni ostatci, ali od ključne je važnosti prekid kapilarnog uspona vode u zemljištu, čime se čuvaju njene zalihe za deficitarni deo godine u padavinama.

Obrada zemljišta

Za setvu uljane repice zemljište mora biti adekvatno obrađeno. Obrada zemljišta, predstavlja odlučujući faktor za optimalan razvoj biljaka uljane repice u jesen. Usevu treba obezbediti dobar start, brzo I ujednačeno klijanje i nicanje i dobro ukorenjavanje biljaka.

Početkom avgusta, najkasnije tri nedelje pre planirane setve, potrebno je obaviti oranje na dubinu 25 do 30 cm. Ovu agrotehničku operaciju, treba obaviti na vreme, kako bi se zemljište do setve sleglo i omogućilo kvalitetnu presetvenu pripremu zemljišta, a kasnije i samu setvu. Priprema zemljišta za setvu obavlja se neposredno nakon oranja tanjiračama i setvospremačima da bi se setveni sloj dobro usitnio.

U proizvodnji uljane repice kod nas primenjuju se pored konvencionana obrada (plug, tanjirača drljača, servospremač), poslednjih godina I različiti načini konzervacijske obrade zemljišta.

Đubrenje – Ishrana

Potrebe uljane repice u hranivu tj. količina đubriva koju je potrebno primeniti na nekoj parceli z avisi od stanja hraniva u zemljištu i planiranog prinosa. Stanje hraniva u zemljištu se utvrđuje agrohemijskom analizom zemljišta. Najbitnije je obezbediti pravovremenu i izbalansiranu ishranu useva, tj. dovoljnu količinu hraniva u svakoj fazi njenog razvoja. Uravnoteženo snadbevanje biljaka hraniljivim materijama, u zavisnosti od njenih potreba je put do stabilnog i visokog prinosa. Uljana repica ima velike potrebe za azotom, kalijumom, sumporom, kao i borom.

Azot, kao ključan element, obezbeđuje dobar vegetativni porast i osigurava prinos. Fosfor pospešuje razvoj korenovog sistema, sintezu ulja, a zajedno sa kalijumom, povećava tolerantnost, otpornost biljaka na niske temperature (mrazeve) i gljivićne bolesti, pa sam tim utiče I na kvalitet prezimljavanja i prinos. Značaj i važnost sumpora ogleda se u sintezi ulja, hlorofila, ali je veoma važan i sa aspekta povećanja tolerantnosti biljka na stresne uslove. Uljana repica pripada kulturama, koje imaju značajne potrebe za borom. Ovaj mikroelement je naročito značajan u fazama cvetanja, oplodnje i početka nalivanja zrna, što je svakako u korelaciji sa prinosom.

Primena azota je jedna od najvažnijih tehnoloških mera u proizvodnji uljane repice. Od ukupne količine azota 1/3 treba primeniti predsetveno, a 2/3 u vreme proleća pred početak vegetacije (krajem februara). Celokupnu količinu fosfona i kalijuma potrebno je primeniti pred osnovnu obradu zemljišta. Najčešće uobičajene količine hraniva, koje zavise od plodnosti zemljišta i željenog prinosa su: 120-160 kg N, 80-140 kg P, 140-180 kg K.

Setva

Setva uljane repice je izuzetno važna agrotehnička mera, koja određuje kasniji razvoj biljke. Optimalni rokovi za setvu uljane repice, na našem području gajenja ove kulture su kraj avgusta i prva polovina septembra (od 25. avgusta do 5. septembra). Prerana setva daje prebujan usev koji pod snegom propada, a kasna setva daje nerazvijen usev, sa nedovoljno akumiliranim rezervnim materijama, te lako strada od mrazeva. Za uspešno prezimljavanje i zadržavanje optimalne gustine useva, od predsudne važnosti je otpornost useva uljane repice na niske temperature, a ta osobina otpornosti uslovljena je optimalnim rokovima setve. Vrlo je važno da biljka uljane repice uđe dobro pripremljena u zimsku fazu mirovanja. Ne sme da bude ni previše razvijena niti slabo razvijeno jer je onda osetljivija na niske temperature

Najbolji kvalitet setve postiže se pneumatskim sejalicama, ali setva se može dobro obaviti i žitnim sejačicama i to ako se zatvori svaki drugi ulagač semena , te se dobije međuredni razmak od 24 odnosno 25 cm. Dubina setve je 2 do 3 cm. Sklop biljaka treba da bude optimalan, preporučen od strane semenske ku će. Nakon setve uljane repice, u sunim uslovima preporučuje se valjanje, radi boljeg kontakta semena i zemljišta i eliminisanje vazdušnih džepova u setvenom sloju.

Dipl. inž. Mira Babić
ADAMA SRB