Tehnologija proizvodnje pšenice
Pšenica (Triticum spp.) je jednogodišnja biljka iz porodica trava i predstavlja prvu kultivisanu biljku. Pretpostavlja se da je pšenica gajena još 8.000 godina pre N.E. Tehnologija gajenja pšenice je tokom godina menjana, stvarani su novi sortimenti, prinosi su rasli. Danas proizvodnja pšenice zahteva dužnu pažnju jer samo sa adekvatnim prinosom proizvođači mogu ostati konkurentni na tržištu. Ukratko ćemo u daljem tekstu izneti osnove tehnologije proizvodnje ozime pšenice.
Plodored
Kao i ostale biljke pšenica ne bi trebala da se gaji u monokulturi. Dobri predusevi za pšenicu su zrnaste mahunarke kao što su: pasulj, soja i grašak. Pre svega zato što ostavljaju određenu količinu azota u zemljištu, zatim uljana repica, suncokret, povrće. Nešto lošiji predusevi su šećerna repa i kukuruz, koji se skidaju sa oranica nešto kasnije. Kukuruz kao i pšenicu napada i ista bolest (Fusarium spp).
Osnovna obrada
Pšenica zahteva dobru pripremu zemljišta. Klasnična obrada se sastoji od oranja na 20-25 cm, mada se u skorije vreme često koristi i čizel plug uz tanjiranje na 20-25 cm. Površinska priprema se obavlja raznim mašinama drljačama, tanjiračama, setvospremačem. Prva priprema je nakon oranja, dok bi druga trebala da se obavlja neposredno pred setvu.
Đubrenje
Izvodi se pre osnovne obrade na taj način što se unose celokupna količina fofora (P), kalijuma (K), kao i 1/3 - 1/2 azota (N). Prihranu sa preostalom količinom azota bi trebalo obaviti tokom februara i marta meseca u jednom ili dva navrata. Pri korišćenju mineralnih đubriva korisno je uraditi kontrolu plodnosti zemljišta na jesen, odnosno N-min metodu pre prihrane.
Setva
Setva bi se trebala obaviti u optimalnom roku, (5.-25. oktobar), sa preporučenom gustinom setve, uzimajući u obzir i analizu semena koja se nalazi na deklaraciji. Setva pšenice se obavlja na dubinu od 4-5 cm, dok je kod hibrida nešto plića 2-3 cm. Svakim odstupanjem od idelanih uslova setve (rok, priprema zemljišta...) povećava se i setvena norma. Nakon setve korisno je uraditi i valjanje, naročito u sušnim godinama, kako bi se dostiglo brže i ujednačenije nicanje.
Mere zaštite
Zaštitu pšenice je potrebno početi ukoliko ima potrebe još na jesen i tokom zime. U slučaju pojave glodara radi se njihovo suzbijanje, a prethodnih godina smo svedoci i da je dolazilo do pojave virusa u pšenici koje prenose cikade. Njihovo suzbijanje bi se trebalo obaviti na jesen kada se i vrši zaraza. Na proleće se radi suzbijanje korova. Po potrebi regulacija rasta kao i fungicidni tretmani. Usled proizvodnje intezivnijih sorti pšenice, najčešće se vrše dva fungicidna tretmana. Pri pojavi bolesti i u cvetanju, a sve češće se ukoliko je to potrebno i u zavisnosti od osetljivosti sorte radi i treći takozvani međutretman. Po pojavi štetočina (ekonomski je najznačajnija lema) radi se i insekticidni tretman koji se često spaja sa fungicidnim.
Žetva
Pšenice se žanju kada vlaga padne ispod 20 %, uz obavezno dosušivanje. U našim proizvodnim uslovima i zahvaljujući temperaturama koje su više u prethodnim godinama žetva pšenice se vrši kada vlaga padne na oko 14%.
Pored svega navedenog svaki proizvođač se susretao sa proizvodnjom koja se nije uklapala u navedeno. Najčešće su se promene dešavale usled klimatskih faktora od kojih je najznačajniji nedostatka vlage. Dešavalo se da pšenica kasno nikne, čak i tokom zime, ili da izgleda idealno u proleće a zatim ukoliko nema kiša izgubi vitalnost. Takođe su često visoke temperature i vruć vetar u junu znali da “istope“ već viđen prinos i izbiju plniranu zaradu. Sve to nam govori da i dalje moramo pratiti dešavanja u proizvodnji pšenice i da ćemo se i u budućnosti morati prilagođavati novim proizvodnim uslovima.
Dipl. Inž. Milan Radović
Adama SRB
