Agrotehničke mere u proizvodnji šećerne repe

Šećerna repa, latinski naziv Beta vulgaris var. saccharifera, spada u biljke iz porodice pepeljuga (Chenopodiacae). Gaji se za proizvodnju šećera jer u sebi sadrži visok procenat saharoze, odnosno oko 16-18% šećera. Za uspešnu proizvodnju šećerne repe je potrebno ispoštovati i određene agrotehničke mere. Zbog njene osetljivosti u proizvodnji svako odstupanje može imati negativne posledice na prinos, samim tim i zaradu. Kako bi proizvodnju šećerne repe približili optimumu, podsećamo proizvođače, jer većina njih su dugogodišnji repari sa velikim iskustvom, na osnove agrotehnike.

Plodored

Za proizvodnju šećerne repe plodored bi trebalo da iznosi 4 godine. Nažalost svedoci smo da se u praksi odstupa od toga pa se šećerna repa seje na istoj parceli i na svake 2-3 godine. Dešavalo se da se, srećom na malim površinama, ponavljala i u monokulturi. Ukoliko dođe do pojave nematoda u zemljištu taj period bi trebalo da bude i veći, odnosno 6-8 godina, bez biljaka iz familija Chenopodiacae i Brassicacae. Od predkultura najviše joj odgovaraju one koje se ranije skidaju, ozima žita, zrnaste mahunarke. Pre setve bi bilo dobro uraditi analizu plodnosti zemljišta, a i obratiti pažnju na herbicide u predkulturi zbog eventualnih ograničenja plodoreda.

Obrada zemljišta

Nakon skidanja preduseva najčešće se obavlja tanjiranje u jednom ili dva navrata ili plitko oranje od oko 10 cm. Na ovaj način se isprovocira nicanje korova koji se nakon toga mehanički uništavaju. Jesenje duboko oranje bi trebalo izvesti na dubinu od 30-40 cm, a ukoliko je zemljište sabijeno može se uraditi i podrivanje na 40-50cm. Rastresitost zemljišta je bitan faktor. Trebalo bi izbegavati sabijenost zemljišta. To smo najbolje videli u proizvodnoj 2018. godini, gde je uz nepovoljne vremenske uslove i sabijenost zemljišta uticala na pojavu povećane truleži korena. U suvim godinama repa često usled nemogućnosti dobrog ukorenjavanja „isplivava“ na površinu i dolazi do većeg izbacivanja glave repe iz zemljišta. Zatvaranje brazde bi zbog čuvanja vlage trebalo uraditi pre zimskih padavina. Predsetvena priprema se obavlja u jednom prohodu, na dubinu 3-4 cm, Germinatorom, a setvu obaviti što pre. Ukoliko je površina zemljišta previše praškasta pri jačim padavinama može doći do obrazovanja pokorice.

Đubrenje

Planiranje đubrenja bi trebalo obaviti na osnovu analize zemljišta. Fosfor ima uticaja na uspešnost nicanja, izgradnju lista i korena. Kalijum povećava sadržaj šećera i otpornost na sušu. Jesenje đubrivo bi trebalo baciti u septembru ili oktobru, pre dubokog oranja, a najčešće se koriste MAP ili KCl, odnosno mešana đubriva sa povećanim sadržajem kalijuma. Azot se koristi predsetveno, najbolje bi bilo uz prethodnu N-min analizu. Urea je najčešći oblik azotnih đubriva koje se koristi, a trebalo bi voditi računa o pristupačnom azotu i kiselosti zemljišta, tako da bi im alternativa bili AN ili Amonijum sulfat. Naravno najbolje đubrivo koje se može koristiti jeste stajnjak, jer pored unošenja hraniva, poboljšava strukturu zemljišta između ostalog i sadržaj humusa.

Setva

Setvu šećerne repe treba obaviti kada temperatura zemljišta na dubini od 5cm dostigne šesti podeljak. To u našim proizvodnim uslovima znači najčešće u mesecu martu, eventualno početkom aprila. Pojedinih godina bili smo svedoci da je šećerna repa posejana i početkom maja (najčešće presejavanje) dala dobre prinose. Repa traži tvrdu posteljicu i mekan gornji sloj, a dubina setve je 2-3 cm. Pilirano seme zahteva i nešto veću vlagu za klijanje, a start up tehnologije doprinose bržem i ujednačenijem nicanju.

Nadamo se da će ovo podsećanje doprineti uspešnijoj setvi šećerne repe i da će proizvođači uspeti da ispoštuju agrotehničke mere u okviru svojih mogućnosti.

Dipl. inž. Milan Radović

Adama SRB