Ječam - Tehnologija gajenja

Predstavljamo Vam njegovo kraljevsko visočanstvo – ječam! Najzdraviju i jednu od najstarijih poznatih žitarica. Ova čudesna biljka, neizostavni je sastojak kako slanih, tako i slatkih jela, alkoholnih i bezalkoholnih pića, iako se više od polovine svetske proizvodnje ječma koristi za stočnu ishranu.

Još pre 8 milenijuma, divlji ječam je pripitomljen na području Bliskog Istoka i od tada, pa sve do danas, postao je jedna od najvažnijih žitarica u svetu, odmah iza pšenice, pirinča i kukuruza. Veruje se da su hranljive vrednosti ječma poznavali čak i gladijatori koji su pre borbe konzumirali obrok od ječma i sušenog voća.

Prvo pivo u svetu, proizvedeno je još u Starom Vavilonu, upravo od ove čudesne biljke. Ječam je poseban i po tome što uspeva i u najhladnijim krajevima, jer jako dobro koristi zimsku vodu. Dosta rano počinje i završava vegetaciju. Otporniji je na sušu od ostalih žitarica, iako je u periodu nalivanja zrna dosta osetljiv na nedostatak vode.

Ječam inače pripada porodici trava i generalno ima skromne potrebe za vodom i hranom, pa se tako gaji na svakom kontinentu. Prinosi u različitim podnebljima jako variraju od onih minimalnih, pa do rekordnih, zabeleženih na Novom Zelandu od preko 13 t/ha. U proizvodnji ječma liderska pozicija pripada Evropskoj uniji, za kojom su onda i Rusija, Australija i Ukrajina.

U Srbiji se ječam svake godine zaseje na 80 – 90.000 ha, a ukupna proizvodnja ovog zlatnog zrna je na nivou 400.000 tona godišnje.

 

Šta je neophodno za postizanje dobrih prinosa?

Sve kreće iz zemljišta. Obzirom da ječam u odnosu na druge žitarice ima slabije razvijen korenov sistem, ne podnosi kisela zeljišta, slabijeg kvaliteta, naročito pivarski ječam. Obavezno ga treba sejati u plodoredu, nikako u monokulturi, jer samo tako možemo da proizvedemo zdravo zrno i da ostvarimo dobar prinos. Idealno bi bilo sejati ga posle mahunarki, krompira, suncokreta, uljane repice, šećerne repe... Kao i za većinu kultura, neophodna su dva oranja nakon skidanja prethodnog useva, kao i kvalitetna dopunska priprema zemljišta za setvu.

Kada je đubrenje u pitanju, iskustva su različita, ali većina proizvođača smatra da ječmu jako prijaju stajska đubriva, komposti, osoka i sl. Isto tako, neko će reći da je jedna prihrana dovoljna i da drugu treba izbegavati. Iskustva su različita. Ono u čemu se svi slažemo je da setvu treba obaviti na dubini od 3-5 cm, sa sklopom biljaka od 300-500 klijavih semena po metru kvadratnom.

 

Zaštita

Postoji mišljenje da će u budućnosti površine pod ozimim ječmom da rastu, jer po pravilu ova kultura ima nešto veću i bolju cenu u odnosu na pšenicu. Takođe omogućava i gajenje nekog postrnog useva. Zato se zaštiti ove biljke mora posvetiti puna pažnja. Obično su potrebna i dovoljna dva fungicidna tretmana, koja će biljke zaštititi od pegavosti, pepelnice i rđe. Svakako da je mrežasta pegavost ječma ekonomski najznačajnija bolest, koja može da odnese dobar deo roda. Ječam, za razliku od pšenice nije podložan fuzariozi klasa, pa zato punu pažnju treba posvetiti očuvanju zelene mase lista, kako bi klas što bolje nalio zrna.

Prvi fungicidni tretman se obično obavlja u fazi drugog kolenca, dok je drugi tretman poželjno uraditi u vreme kada klas izbija iz lisnog rukavca. Pravila generalno ne postoje. Ne smemo biti lenji, već moramo redovno obilaziti naše parcele, kako bismo pregledom useva ustanovili pravo stanje i odredili pravi momenat za „akciju“.

Ono što nam na kraju preostaje jeste žetva koja se obavlja u periodu kad je vlaga ispod 14%. Ukoliko smo sve obavili kako treba, možemo se radovati prinosima od možda čak i preko 8-9 t/ha. Mislite o tome…

 

Dipl. inž. Maja Urošević

Adama SRB

Bolesti ječma
Bolesti ječma
Bolesti ječma 2