Kukuruz - Tehnologija gajenja

Da li znate da je Kristofer Kolumbo bio taj koji je kukuruz preneo iz Južnog Meksika na Stari Kontinent? Kasnije su ga trgovci robljem preneli u Afriku. Da li verujete da su Magelanovi ljudi zaslužni što je kasnije dospeo u Aziju i na Filipine? Bilo kako bilo, danas je kukuruz, pored pšenice i pirinča, jedna od tri vodeće poljoprivredne kulture u svetu. Samo se u Americi gaji preko 1000 vrsta kukuruza, uključujući i hibride, pa ne čudi što su Sjedinjene Američke Države najveći proizvođač ove čudesne biljke. Nije ni iznenađenje to što je kukuruz jedna od glavnih namirnica čitavog čovečanstva, a pogotovo domaćih životinja.

U svetu se inače manje od 20% proizvedenog kukuruza koristi u ljudskoj ishrani. Čak 60% za ishranu stoke, dok se ostatak koristi za seme i u prerađivačkoj industriji. U poslednje vreme, dominantna je upotreba ove biljke u farmaciji, medicini, a pogotovo u energetici.

Kada je naša zemlja u pitanju, prema istorijskim podacima, naši stanovnici su se sreli sa kukuruzom još u 16. veku. Od tada, prošlo je puno vremena, ali Srbija može da se pohvali činjenicom da smo godinama unazad 5. proizvođač žutog zlata u Evropi, sa skoro 8 miliona tona godišnje. Logično, postavlja se pitanje – da li je i koliko teško proizvesti ovu biljku kod nas i ostvariti dobar prinos?

Većina proizvođača će reći da je tehnologija gajenja kukuruza dosta jednostavna i da u tome nema neke velike mudrosti. Delom su u pravu, jer postoje ljudi koji veruju da je kukuruz sam po sebi odličan hemičar i matematičar! Kako? Tako što nakon razvijenog 5. lista, obavlja svojim korenom opsežnu analizu zemljišta. Potom svoj rast bazira na osnovu „dobijenih podataka“. Određuje veličinu klipa, kao i optimalan broj zrna u njemu. Drugim rečima, svaka biljka tačno zna šta treba da uradi, kako bi se prilagodila zemljišu na kojem raste. Mi svakako tu možemo u startu pomoći, odabirom adekvatnih hibrida i izborom prave FAO grupe zrenja.

Stariji poljoprivrednici će se zakleti u odlične prinose kukuruza iz viših FAO grupa. Mlađi će zbog globalnih klimatskih promena, ipak radije birati hibride onih nižih FAO grupa. Prinosi zavise od mnogo faktora. Ali ono što još uvek mnogi od nas ne znaju, jeste da smo mi dužni da maksimalno uložimo sebe u samu proizvodnju.

Moramo poštovati plodored, jer smo svedoci sve veće pojave kukuruzne zlatice-Dijabrotike na parcelama. Kukuruz voli černozeme i gajnjače, koje je potrebno zaorati, pa u ranu jesen kvalitetno orati, a kasnije i dopunski obraditi njivu. Kukuruzu je neophodno minimum 120 kg/ha azota i po 80 kg/ha fosfora i kalijuma. Uradite hemijsku analizu zemljišta, pa ćete na osnovu toga zaključiti čime biljke da nahranite. Svako od Vas svoju parcelu poznaje najbolje i zna kako njome da rukovodi.

Na zaštitu ove biljke od korova, jednostavno morate obratiti više pažnje i morate voditi računa o odabiru adekvatnih herbicida, zato što korišćenjem neadekvatnih herbicida ili njihovom upotrebom u vreme kad ne treba, možete smanjiti prinos i do nekoliko tona po ha. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je prosečan prinos kukuruza kod nas svega 5.5 t/ha, znači da nešto ne radimo kako treba.

U Srbiji se kukuruz svake godine gaji na 800.000-900.000 ha, pa je nemoguće da zaštitari i savetodavne stručne službe obiđu svaki hektar. Zato se mi iz kompanije Adama trudimo da putem našeg sajta, naše facebook i instagram stranice svakodnevno objavljujemo sadržaje edukativnog karaktera, kako bismo Vam što više pomogli. Setimo se vremena kada su se kukuruzi okopavali, a klipovi ručno brali... Kažu – nije bilo sirka, nije bilo plamenca, nismo znali šta je crvenilo i sl... Ali tada nije bilo ni intenzivne proizvodnje.

U savremenim uslovima gajenja kukuruza, gotovo je nemoguće ostvariti dobre prinose ako kukuruz ne zaštitimo od pomenutih „pošasti“. Recept ne postoji. Samo dobra praksa, koja treba da bude spoj znanja i iskustva!
 

dipl. inž. Maja Urošević,
Adama SRB

Kukuruz koji niče na njivi
Delovnje herbicida u kukuruzu
Zaštita kukuruza