Soja – uslovi gajenja

Soja je jedna od najvažnijih ratarskih kultura od koje se dobijaju važni proizvodi za ishranu ljudi, domaćih životinja i za preradu u industriji. U hemijskom sastavu zrna soje, prosečno se nalazi oko 40% proteina i oko 20% ulja, čime izuzetno dobija na značaju.

Soja vodi poreklo iz Kine, gde se gaji preko 3000 godina. Pored pirinča, pšenice, ječma, prosa i soja je biljka koja je važna za opstanak kineske civilizacije. Razvojem pomorskog saobraćaja u 18. veku nove ere soju polako upoznaju civilizacije Evrope i Amerike. Nova istorija soje počinje u Americi u 19. veku gde ona zauzima sve veće površine i odakle se širi po celom svetu. Za biljku soju, kakvu danas poznajemo, značajna je godina 1996., kada se pojavila prva genetički modifikovana soja (otporna na totalni herbicid glifosat).

Soja je biljka od velikog privrednog značaja. Stoga, veliki broj zemalja nastoji da unapredi tehnologiju proizvodnje soje i povećaju površine pod ovom ratarskom kulturom.

Soja se u svetu gaji na 100 miliona ha površine (na četvrtom mestu iza pšenice, kukuruza i pirinča), što čini 75% površina pod industrijskim biljem. SAD su najveći proizvođač sa proizvodnjom od 85 miliona tona i zemlja sa najvećom površinom od 30 miliona ha. SAD, Brazil i Argentina (najvećim delom GMO soja) zajedno proizvode 80% ukupne svetske proizvodnje. Evropa je mali proizvođač soje sa svega 2% svetske proizvodnje, pri čemu prednjače Rusija i Ukrajina, a od zemalja EU Italija.

U našoj zemlji soja se 2017. godine gajila na 230.000 ha sa prosečnim prinosom od 1,8 tona/ha, a prošle 2018. godine na 220.000 ha sa prinosom od 3,5 tona po ha. Razlike u prinosu su značajne. Svakako je bilans padavina imao veliki uticaj. Zbog ovoga su pravilne agrotehničke mere veoma važne za postizanje prinosa koji će zadovoljiti proizvođače ove biljke.

Uslovi za gajenje soje u Srbiji

Toplota je važna za gajenje soje. Optimalna temperatura za klijanje i nicanje su od 20 do 24^oC, za formiranje reproduktivnih organa i obrazovanje semena 21-23^oC i zrenje od 19 do 20^oC. Mlade biljke podnose od -2 do -4^oC, pri nižim temperaturama strada lišće, ali ako kotiledoni ostanu neoštećeni, biljka će nastaviti rast i i razviće. Temperature preko 32^oC, naročito u uslovima nedovoljne vlažnosti nepovoljno utiču na cvetanje, dovode do opadanja cvetova i mahuna, smanjuju broj mahuna, zrna po biljci i masu 1.000 zrna, a samim tim i prinos.

Potrebne količine vode za soju u vegetacionom periodu kreću se od 450-500 mm, a naročito je bitan period jun-avgust. Najveći problem predstavljaju godine sa nedovoljnom količinom padavina ili sa njihovim lošim rasporedom i dugotrajnim sušnim periodom naročito u fazi cvetanja, formiranja mahuna i nalivanja zrna.

Soja se uspesno može gajiti na različitim tipovima zemljišta, ali je najbolje da budu dobro struktuirana, duboka, dobre aeracije i neutralne reakcije, sa dobrim vodno-vazdušnim i ostalim svojstvima. Sva zemljišna koja su podesna za kukuruz odgovaraju i soji.

Zašto naši proizvođači vole da gaje soju?

Soja je omiljena kultura u onim regionima Srbije gde su povoljniji klimatski uslovi, na nižim terenima i gde ima većeg uticaja podzemnih voda i kiša. Na tzv. gornjim, bezvodnijim terenima i slabijim zemljištima soja uspeva samo u slučaju povoljnog bilansa padavina. Stiče se utisak da bi se soja u Srbiji gajila na mnogo većim površinama ukoliko bi to dozvoljavali zemljišni i vremenski uslovi. Soja ima sigurne prinose, u prosečnim godinama i uglavnom ima stabilnu i dobru cenu. Proizvođači vole soju i zbog toga što je mogu lagerovati i sa njom raspolagati čitave godine. Pored svih svojih svojstava značajnih u ishrani ljudi i životinja ona je i važna sirovina u industrijskoj proizvodnji. U narednim godinama trend među poljoprivrednim proizvođačima je da će soja imati sve veći udeo u njihovoj proizvodnji.

dipl. inž. Dragan KankarašAdama SRB