Zaštita suncokreta od korova post em

Kako obezbediti suncokretu dobar pogled na Sunce? Ništa lakše, zakačimo prskalicu za traktor, dovezemo se do parcele i počnemo da prskamo. Posle 7 dana nema korova, a suncokret raste ka Suncu sasvim sam. Ovako bi to izgledalo da je u poljoprivredi sve lako, jednostavno i uređeno. Ali svi smo mi na svojoj koži iskusili da to gotovo nikad nije tako. Obezbediti da suncokret bude jedina ili bolje rečeno dominanta gajena biljka je velika borba i muka.

Obično suncokret u Srbiji gaje ljudi koji su primorani na to, jer na njihovoj zemlji ne uspeva dobro kukuruz, šećerna repa ili soja. Obično se suncokret gaji na parcelama koje se uzimaju u arendu. Obično je to i ispošćena zemlja koja i nije u tako dobroj kondiciji, a na njoj se obično i nalazi veliki potencijal korovske flore. Način na koji se suncokret gaji, odnosno međuredno rastojanje od 70cm je velika slobodna površina za rast čička , ambrozije, abutilona, štira, tatule, boce, sirka, muhara...

U početku smo imali samo standardne ili konvencionalne hibride koje smo mogli štititi od širokolisnih korova samo posle setve, a pre nicanja. Međutim, kako je površina pod suncokretom rasla globalno, pojavila se potreba za pronalaženjem rešenja. I to za korove koji kasnije niču, a opet značajno brže rastu u odnosu na suncokret u početnim fazama, te zauzimaju sav životni prostor i postaju konkurenti za hranljive materije i vodu.

Trebalo je napraviti hibrid koji neće biti genetski modifikovan, a opet biće otporan na tretman nekim od herbicida koji uspešno suzbijaju ambroziju i čičak, dva najdominantnija korova u suncokretu. I tako 1996. u Kanzasu stvoren je prvi hibrid suncokreta tolerantan na herbicid koji je ALS inhibitor. Tačnije na aktivne materije iz grupe imidazolina. I nastade CLEARFIELD tehnologija gajenja suncokreta koja je prvi put počela komercijalno da se koristi 2003. u SAD, Argentini i Turskoj.

2007. godine na polja u Severnoj Americi i Evropi stiže novi način gajenja suncokreta. Na tržištu se pojavljuju hibridi koji su tolerantni na sulfoniluree odnosno jednog predstavnika ove grupe, aktivnu materiju tribenuron-metil. Upotreba ove aktivne materije je pojednostavila proizvodnju. Pokazala se kao jako dobro rešenje za gotovo sve širokolisne korove. Međutim, kako poljoprivreda nije bajka i ne postoji ništa što je savršeno skladno, problem je samonikli suncokret ExpressSun tehnologije gajenja. Jako ga je teško suzbiti u strnim žitima i soji, a isto tako pravi probleme i u samom suncokretu koji kasnije dolazi na parcele koje su bile zasejane ovakvim hibridima, gde mi imamo gajenu biljku koja je u stvari korov i za koju ne postoji rešenje. Na kraju kako bi naš narod rekao zbog „skuplje dare nego mere“ ovakva tehnologija je sve manje prisutna u Evropi i broji svoje poslednje godine na našim poljima.

Da se vratimo hibridima tolerantnim na imazamoks odnosno na preparat Saltus® , koji ćemo koristiti još dugo na našim poljima. Bezbedna primena ovog preparata je kada se suncokret nalazi između prvog i trećeg para pravih listova. Potrebna količina po hektaru je 0.5-0.6 litara. Moguće je i podeliti ovu dozu u dva tretmana, gde bi prvi put iskoristili oko 60% preparata, a 7 do 10 dana kasnije preostalu količinu. Ovakvim načinom primene, odnosno split aplikacijom moguće je suzbiti korove koji kasnije niču. Ovaj preparat najbolju efikasnost postiže kada su korovi u fazi ponika do faze prvog pravog lista. Tada bi trebalo obratiti pažnju na korove, jer najbolji momenat je kada je najviše korova u ovoj fazi, a to je na nama da procenimo.

Trebalo bi da bude jednostavno suzbiti uskolisne korove u širokolisnim gajenim biljkama i obrnuto. Ukoliko ispoštujemo sve što nam struka kaže oko primene preparata nemamo problema. Ako sami to radimo na svoju ruku, te ne poštujemo uzrast suncokreta, veličinu korova i temperaturu, napravićemo velike probleme suncokretu. Da li je svejedno koji graminicid koristimo u suncokretu? Trebalo bi da je tako, ali naravno da nije. Ako zagrebemo malo dublje razmislimo o tome šta mi tačno radimo i odakle rizomski sirak ponovo u kukuruzu ako smo ga predhodne godine suzbili u suncokretu? Da li smo možda mi sami krivi što trenutno imamo problem sa sirkom u kukuruzu? Da li smo možda mi ti koji smo naterali sirak da ojača korišćenjem preparata sa istim mehanizmom delovanja godinama u nazad? Istina je sigurno tu negde na pola puta, malo naše greške, malo prirodna selekcija i eto danas problema sa sirkom i u širokolisnim kulturama. Korišćenjem kvalitetnih preparata i kombinovanjem različitih mehanizama delovanja sigurno ćemo rešiti problem. Preparati iz Fenoksi propionatne grupe i grupe Cikloheksandiona ili kako to volimo da kažemo preparati iz grupe FOP-ova (Leopard ® ) i DIM-ova (Diler ® ) se uspešno bore protiv višegodišnjih i jednogodišnjih uskolisnih korova. Graminicide treba primenjivati kad su uskolisni korovi između trećeg i petog lista, a najkasnije do bokorenja radi maksimalnih efekata.

Ako sad sve ovo znamo i ispoštujemo trebalo bi da bude lako, samo zakačimo prskalicu za traktor, odemo na parcelu i obezbedimo suncokretu dobar pogled na Sunce.

 

Dipl. inž. Savo Jovanović
Adama SRB

Saltus u suncokretu
Saltus u suncokretu
Suncokret na njivi