JESENJE PLAVO PRSKANJE
Životni vek naših zasada voća je sve kraći. Posebno ako govorimo o koštičavom voću. Zaboravljena je praksa zaštite, negovanja stabala, kore stabala i grana. Fokusirani smo na zaštitu lista, cveta i ploda, a samo stablo smo zapustili. Prema preporuci kompanije Adama JESENJE PLAVO PRSKANJE MORA SE VRATITI U NAŠE VOĆNJAKE.
Na početku jesenjeg perioda, u vreme nakon berbe i opadanja prvih listova, moramo razmišljati o početku zaštite voćaka za narednu sezonu. Ne radi se o “forsiranju skupe hemije” koja će napraviti udar na troškove zaštite voćarima. Radi se o činjenici da godinama imamo ozbiljnih problema u voćnjacima sa bolestima koje prouzrokuju bakterije. Voćarima su najprepoznatljiviji simptomi koje prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora – bakteriozna plamenjača. Ona je i ove godine napravila velike štete, posebno na dunjama i kruškama, ali i u jabučnjacima. Ozbiljne probleme i veće štete na koštičavom voću stvara i bakterija Pseudomonas mors-prunorum, prouzrokovač bakterijskog raka koštičavog voća. AKO DOZVOLIMO DA SE BAKTERIJE USELE U GRANE, STABLO, DEBLO VOĆAKA, MI SMO BITKU IZGUBILI.
Nažalost, pojedini voćari smatraju da “štede” ako ne odrade jesenje prskanje stabala i grana. Problem se uvećava kada pojedini zakasne ili jednostavno zbog “uštede“ ne odrade ni prvo prolećno prskanje, a onda su posledice katastofalne. Na proleće kada se problem primeti, pribegava se upotrebi zabranjenih sredstava u borbi protiv bakterija ili preparata koji nisu dovoljno efikasni za probleme kao što su bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) ili bakterijski rak koštičavog voća (Pseudomonas mors-prunorum).
Iz zdravstvenih i ekoloških razloga zabranjena je aktivna materija DNOC, koja je ispoljavala fungicidno i insekticidno delovanje. Praksa je bila da se njome izvede klasično “zimsko prskanje voćaka”, u rano proleće čim temperatura pređe 5[endif]-->. Na ovaj način voćari su rešavali prezimljujuće forme gljiva i štetočina pred samo kretanje vegetacije.
Zašto jesenje prskanje?
Osim zabrane ovih preparata, svakako ostaje i problem bakterioza koje nam evidentno predstavljaju sve veći problem i skraćuju životni vek naših voćnjaka. Težište u suzbijanju prezimljujućih formi gljiva i posebno fitopatogenih bakterija prebačeno je na “jesenje prskanje “, ne zimsko. ZAŠTO?
U jesen biljka odbacuje lišće i na mestu gde je list (peteljka) otpao pojavljuje se sveža rana, ožiljak. Upravo to mesto predstavlja ulazno mesto za većinu bakterija. Bakterije i drugi mikroorganizmi prezimljavaju na kori, ostacima biljaka, mumificiranim plodovima i oni su uvek prisutni u voćnjacima u trenutku opadanja lisne mase (potencijal inokuluma uvek postoji u većoj ili manjoj meri). Osim bakterijskih infekcija, jesenjim plavim prskanjem vršimo preventivu i od nekoliko značajnih gljivičnih patogena: Stigmina carpophila – prouzrokovač rešetavosti, rupičavosti lišća koštičavog voća koja u ovom periodu ne predstavlja opasnost po samo lišće već problem predstavljaju infekcije još nedozrelih mladara, letorasta koje početkom vegetacije izazivaju njihovo sušenje. Infekcije od Taphrine deformans – prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve se u rano proleće dešavaju preko tek otvorenih pupoljaka, samo u okviru jednog stabla, jedne grane. Nema doletanja spora sa strane. Iz tog razloga je od velike važnosti jesenje plavo prskanje i “brisanje “ infekcionog potencijala sa grana, grančica, okoline pupoljaka.
Sa obavljenim jesenjim tretmanom lakše i mnogo efikasnije ćemo obaviti osnovnu zaštitu pre pucanja pupoljaka (faza neposredno pre i u vreme “zelene tačke” kod breskve).
Cela ideja jesenje zaštite se bazira upravo na tretiranju voćaka radi smanjenja tih prisutnih patogena (bakterija, gljiva) i ne dozvoliti njihovo prodiranje kroz kritična mesta (rane, ozlede, ožiljci).
KADA ODRADITI JESENJE PLAVO PRSKANJE?
Opšte prihvaćenim normama, voćari u najvećem broju slučajeva ovo tretiranje obavljaju kada opadne 80% lisne mase. Smatra se da u toj fazi jednim prskanjem pokrivamo najveći broj rana, ožiljaka, potencijalnih ulaznih mesta pre potpunog opadanja listova. Ovo može biti ekonomična i dobra strategija kada do opadanja lisne mase dođe za relativno kratko vreme (kada se lišće zadržava na granama i ne opada dok ne usledi period hladnog vremena sa prvim slanama). Međutim kritične su godine kada je period opadanja lisne mase jako rastegljiv, praćen toplom jeseni sa većim količinama padavina. Ovakvi uslovi, kod osetljivih vrsta (kruška, dunja), postaju ozbiljniji problem i zahtevaju promenu strategije. Za osetljive voćne vrste, posebno na prisustvo bakterija, period od prvog opalog lista do 80% lisne mase je suviše dug period bez zaštite. U principu, prvi ožiljak nastao opadanjem lista, predstavlja ulazno mesto za patogen. U ovim slučajevima veći efekat se sigurno postiže prskanjem na samom početku opadanja listova. Tako bisete smanjili, eliminisali prisustvo patogena na samom listu, granama, stablu pre nastanka prvih rana, ožiljaka. Drugo prskanje je u fazi 80% opalog lišća.
ČIME ODRADITI JESENJE PLAVO PRSKANJE VOĆAKA?
Bakarni preparati jesu sinonim za jesenje prskanje voćaka. Sam naziv ovog prskanja - JESENJE PLAVO PRSKANJE govori o kojoj grupi preparata se radi. Još od kraja XIX veka se zna za fungicidno i baktericidno delovanje bakra. Osim toga bakar utiče i na odrvenjavanje mladara, lastara i čini biljku spremnijom za ulaz u zimski period. Bakar se koristi i u organskoj proizvodnji. Upravo su bakarni joni ti koji najefikasnije vrše dezinfekciju prezimljujućih formi gljiva, bakterija koje se nalaze na kori i “čekaju “ pogodno mesto za prodor u biljku.
Veliki je broj bakarnih preparata koji postoje na tržištu. Prilikom odabira preparata treba voditi računa o formulaciji (praškasti WP, vododispezibilne granule WG, tečne formulacije SC I sl.). Sama formulacija bitno utiče na rastvaranje, ostatke prilikom rastvaranja, veličinu čestica, a samim tim i prijemčivost i kvalitet pokrivanja ciljane površine. Indirektno i perzistentnost, spirljivost preparata usled padavina zavisi od formulacije preparata.
Drugi kriterijum odabira preparata je svakako u kom se obliku bakar nalazi u preparatu (bakarni oksihlorid, bakarni hidroksid, bakar sulfat i sl). Praksa je pokazala da visoku efikasnost bakar pokazuje u obliku bakar-oksihlorida.
Količine primene bakarnih preparata takođe variraju i zavise pre svega od jedinjenja, oblika bakra u kom se nalazi i svakako od količine bakra (aktivne materije) po kilogramu preparata. Da bi dobili željeni efekat primene bakarnih preparata, količine primene moraju biti 1,8 - 2 kg čistog bakra po hektaru.
NEORAM® 37,5 WG preparat kompanije Adama je bakarni preparat sa 375 g/kg aktivne materije u obliku bakar-oksihlorida. Vodotopive granule obezbeđuju odličnu topljivost i rastvaranje bez taloga, ravnomerniju raspodelu po čitavoj tretiranoj površini. Bakarni joni iz bakar-oksihlorida predstavljaju najefikasniji oblik bakra i idealno rešenje za JESENJE PLAVO PRSKANJE.
