Uljana repica - zaštita od bolesti i štetočina u jesenjem delu vegetacije

Prilikom setve uljane repice jako je važno obezbediti dobar sklop i sačuvati biljke kako u nicanju (poniku) tako i u kasnijem porastu od štetočina koje se javljaju u jesenjem delu vegetacije.

Crvenoglavi repičin buvač (Psylliodes chrysocephala)

Buvač oštećuje u jesen novozasejanu repicu. Najviše štete nanosi kotiledonima i sasvim mladim listovima prouzrokujući karakteristične simptome u vidu jamičastih rupa. Ima jednu generaciju godišnje. Odrasla jedinka prezimljava ispod biljnih ostataka i u pukotinama u zemljištu. Larve buše peteljke i stabljike, a njihov razvoj se ne prekida ni zimi, osim na niskim temperaturama. Do najvećih šteta dolazi ako je jesen topla i zima blaga. Ukoliko je seme uljane repice tretirano insekticidom usev je zaštićen i tretman je nepotreban. U slučaju kasnog napada buvača na uljanu repicu, moguće ih je suzbiti zajedno sa Repičinom lisnom osom (Athalia rosae).

Odgovarajući insekticidni tretman se primenjuje kada je oštećeno 10% lisne površine.

Repičina lisna osa (Athalia rosae)

Repičina lisna osa je štetna u stadijumu larve (pagusenice). Pagusenica kada se tek ispili je svetlozelene do sive boje, a sa porastom dobija tamnu do crnu boju na leđnoj strani dok trbušna ostaje siva. Ženka polaže jaja u list biljke. Životni ciklus joj traje oko 15 dana i za to vreme ona položi oko 300 jaja. Pagusenice se pile nakon 5-10 dana i razvoj im traje 15-20 dana tokom kojih se 5 puta presvlače.

Ono što je karakteristično za njih je da tokom 24 sata mogu da pojedu količinu hrane koja je dva puta veća od njihove težine. Prag štetnosti je jedna pagusenica po biljci. Vrlo su proždrljive, naročito u podnevnim satima kad je najtoplije. List grizu prvo između nerava, a zatim ga skeletiraju tako da ostaje čitava samo glavna nervatura. Štete od ove vrste se mogu lako uočiti po izjedenim biljkama. Ima dve do tri generacije godišnje. Do šteta dolazi usled napada poslednje generacije u septembru i oktobru bez obzira na spoljnu temperaturu.

Za suzbijanje ovih štetočina kompanija ADAMA preporučuje insekticid Lamdex^®. Lamdex^® je nesistemični insekticid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem. Doza primene preparata je 0,2 l/ha. Zahvaljujući svojoj formulaciji, CS suspenzija kapsula, odnosno mikrokapsuliranoj formulaciji ima produženije delovanje nego ostali preparati iz grupe piretroida.

Bolesti uljane repice

Pored štetočina u ovom delu vegetacije se javljaju i bolesti. Jedna od najznačajnijih bolesti je Phoma lingam (suva trulež uljane repice).

Suva trulež uljane repice prouzrokovača Phoma lingam se javlja na jesen. Parazit se javlja na svim delovima biljke. Na vratu korena i korenu se javlja u vidu sivih pega. Na uzdužnom preseku se može zapaziti da micelija gljive prodire duboko u tkivo. U okviru ovih pega se mogu zapaziti crna telašca gljive (piknidi).

Na listovima i stablu uljane repice se javljaju sive pege oivičene jednim tamnijim rubom od ostalog dela, u okviru ovih pega gljiva obrazuje brojne piknide. Parazit se javlja i na ljuskama i semenu.

Najštetnija je korenska forma kada dolazi do propadanja i sušenja biljaka repice. U borbi protiv ove bolesti doprinose i agrotehničke mere kao što su plodored (gajenje na istom polju tek svake četvrte godine), prostorna izolacija, optimalne količine azota, izbor sorti sa što kraćim periodom cvetanja, mere koje obezbeđuju ujednačeno i brzo nicanje i dr.

Preporuka za zaštutu je preparat Orius^® 25 EW u dozi od 0,5 do 0,75 l/ha. Pored zaštite od Suve truleži preparat služi i kao regulator rasta. Pomaže bolje prezimljavanje. Sprečava dominaciju vršnog, a potencira razvoj bočnih izdanaka što značajno utiče na povećanje prinosa. Prvo tretiranje izvršiti u jesen kada uljana repica ima 6-8 listova. Drugo tretiranje u proleće kada se pojavi treća internodija, iznad tzv. “zelenog pupoljka”.

Dipl. Inž. Dragan Kankaraš
ADAMA SRB