Skip
tresnja

Program zaštite koštičavog voća

Na ovoj stranici ćete pronaći sva rešenja kompanije ADAMA Srbija za vaše zasade koštičavog voća.

ZAŠTITA KOŠTIČAVOG VOĆA

Insekticidi

Opšte napomene

Kada  govorimo o koštičavom voću, mislimo pre svega na najzastupljenijevoćne vrste iz ove grupe, koja je nastala na osnovu ne botaničke sistematizacije, već na osnovu osobine plodova. Jednostavno ovde ubrajamo svo voće sa košticom u sredini plodova. Najznačajnije voćarske kulture koje se kod nas gaje, u vidu intenzivnijih zasada su: šljiva, višnja, breskva, trešnja, kajsija.

Značaj proizvodnje koštičavog voća u Srbiji je ogroman. Da bi stvorili sliku ove proizvodnje, poslužićemo se zvaničnim rezultatima zadnjeg popisa ali i iskustva kolega koji su svakodnevno na terenu i prate ovu proizvodnju: U Srbiji se voće gaji na oko 160.000 ha. Ovo ne čini ni 5% od ukupnog poljoprivrednog zemljišta, štoje, s obzirom na povoljne terenske i klimatske uslove za gajenje voća, malo. Ali o tome neki drugi put. Procene su da se šljiva u svim oblicima gajenja nalazi na oko 78.000 ha, jabuka na 24.000 ha, višnja na oko 12.000 ha, malina na 10.000 ha, kruška na 7.000 ha, breskva i nektarina na oko 8.000 ha, kajsija na 5.000 ha , trešnja na oko 3.500 ha. Najveća proizvodnja se odvija na terenima Grocke, Smedereva, Valjeva, Osečine, Prokuplja, Čačka, Knjaževca ali i na južnim padinama Fruške Gore, okolini Bele Crkve, Subotice... Nažalost, u velikom broju slučajeva, može se reći da se radi o ekstenzivnijoj proizvodnji (manji broj sadnica po ha, nedostatak sistema za navodnjavanje, bez mreže, zastareli sortiment, tehnologija gajenja i zaštite). Zadnjih godina, opštu sliku popravljaju novopodignuti voćnjaci, kako u Vojvodini, tako i u centralnoj Srbiji, gde se u veći obim proizvodnje i ne ulazi bez ozbiljnih ulaganja (sistemi za navodnjavanje, protivgradna mreža), praćenja trendova.

Proizvodnja koštičavih vrsta čini preko 2/3 ukupnih zasada voća, a samo šljiva zauzima 2/3 ovih površina. Nažalost upravo kod ove voćne vrste imamo i najveće površine pod jako ekstenzivnim uslovima gajenja. Daleko više se napredovalo u proizvodnji breskve, višnje, trešnje jer se tu podižu savremeni zasadi, sa novijim sortimentom, gustinom sadnje, tehnologijom gajenja i zaštite.

Gajenje koštičavog voća je vrlo rentabilno i interesantno za individualne poljoprivredne proizvođače. Stvaraju se nove sorte, uvode u proizvodnju i sa sobom nose mogućnost većeg biološkog i privrednog potencijala. Ovo podrazumeva bolju i neprekidnu edukaciju proizvođača i u oblastima agrotehnike, pomotehnike i zaštite. Što se zaštite tiče, od najvećeg je značaja pravovremeno detektovanje problema, precizno određivanje vremena tretiranja, adekvatan izbor sredstava za zaštitu i njihovo pravilno doziranje i naravno kvalitet prskanja (mehanizacija, količine tečnosti).

 

Zaštita koštičavog voća

Kada govorimo o tehnologiji zaštite koštičavog voća, spomenućemo prouzrokovače bolesti i štetočine koje se javljaju na većem broju koštičavih vrsta (od prouzrokovača: monilioze, šupljikavost lišća, bakterijski rak, od štetočina: biljne vaši, žilogriz) i specifičnosti koje su karakteristika samo jedne voćne vrste (kao što je kovrdžavost lista breskve, pepelnica breskve i nektarine, pegavost lista višnje i trešnje, plamenjača šljive, rogač šljive i štetočine kao što su breskvin smotavac, šljivin smotavac, trešnjina muva, višnjin svrdlaš...).

Veliki broj proizvođača, a nažalost i nas iz struke, smatra da je zaštita ovih kultura završena činom plodonošenja i ubiranjem plodova. Ako ovako gledamo na mere zaštite, pokušavajući da proizvođačima smanjimo troškove, mi praktično kod pojedinih kultura kao što su kajsija, trešnja, višnja prestajemo sa bilo kakvom zaštitom od juna, jula meseca pa sve do prvih prolećnih tretmana, odnosno do ponovnog pokretanja vegetacije i vraćanja našeg fokusa na zaštitu lista, cveta i ploda. To je isuviše dugačak period u kome se mogu javiti višestruki problemi. Iz tog razloga, krenimo  sa mogućim problemima i njihovim rešavanjima na koštičavom voću, već od perioda posle berbe, preko jesenjeg opadanja lišća da bi započeli novu sezonu i kalendarsku godinu bez većih problema i nastavili sa redovnom zaštitom od ranog proleća.

 

Zaštita koštičavog voća posle berbe

Ova mera je izuzetno važna kod višnje i trešnje zbog problema sa prouzrokovačem pegavosti lišća višnje i trešnje, gljivom Blumeriella jaapi (Coccomyces hiemali). Sporadično se javlja i na kajsiji i šljivi. Opasnost od ove bolesti se ogleda u prevremenom opadanju lista tokom leta (posle berbe). Posledice prevremenog opadanja lista su poremećaj diferencijacije cvetnih pupoljaka (roda) za sledeću godinu. Takođe može dovesti do ponovnog cvetanja voća u tekućoj sezoni. Ovaj scenario bi bio poguban ako biljka takva uđe u zimski period, čak i ako ne dođe do cvetanja, rod će sledeće godine biti znatno umanjen. Jednostavno, usled prevremenog opadanja listova, biljka ne stvara dovoljno hrane, kako bi sama hranila i svoj vegetativni deo do kraja sezone, ali i rodne pupoljke za sledeću godinu koji se tokom leta stvaraju. Pegavost lista u povoljnim godinama (velike štete 2010., 2014. godine), izaziva ogromne štete u proizvodnim zasadima ali i u rasadničkoj proizvodnji. Dešava se da bez adekvatne zaštite posle berbe, već krajem jula i početkom avgusta meseca, dođe do potpune defolijacije stabala. Hemijsko suzbijanje posle berbe svodi se na 1-2 prskanja u zavisnosti od meteoroloških uslova. Izuzetnu efikasnost protiv ovog patogena, u ovoj fazi, pokazali su preparati Odeon® (2kg/ha), Merpan® 80 WDG (2kg/ha),  Mirage® 45 EC i Zamir® (1 l/ha). Izbor preparata zavisi od vremenskih uslova i opasnosti od brzog spiranja depozita preparata. Često ima potrebe i za kombinacijom ovih preparata. Najčešće se izvode 2 tretmana (jul – avgust), posebno ako imamo padavina u ovom periodu.

Pored mogućnosti pojave bolesti nakon berbe, posebno kod šljive, višnje i trešnje, moguća je i pojava rđaste grinje. Njeno prisustvo možemo prepoznati po bronzanom naličju listova, uvijenom ka unutrašnjosti. Fotosinteza je znatno smanjena i često dolazi do prevremene defolijacije, opadanja listova (obično početak defolijacije primećujemo po granama koje ostaju ogoljene od vršnog dela). Problem pravovremenog tretmana je blizina berbe ili sam tok berbe. Zato se sa merama smanjenja potencijala grinja i njihovog suzbijanja počinje odmah posle berbe. Preparat Invert® (1 l/ha), dva puta u razmaku od 7 dana, daje dobre rezultate. Tretman treba raditi predveče ili tokom noći.

Mere zaštite, koje bi se obavezno morale sprovesti posle berbe, odnose se i na štetočinu žilogriz (Capnodis tenebrionis). Ovo posebno važi u zasadima gde su imaga registrovana, a lako su uočljiva tokom leta. Poseban oprez moraju imati proizvođači na jugu Srbije, proizvođači višnje i šljive u knjaževačkoj opštini ali je pojava uočena i na Fruškoj Gori. Najveće probleme pravi u višnji, trešnji i šljivi ali se javlja i u zasadima breskve i kajsije. Zašto sa zaštitom treba početi baš u ovom trenutku, posle berbe? Ženka u ovom periodu još intenzivno polaže jaja i to u zoni korenovog vrata na voćki ali i na zemljište oko voćke, u krugu od 30 cm do maksimalno 50 cm od stabla. Ženka nakon polaganja zrelih jaja ponovo odlazi na stablo, grane,list, hrani se i nakon dozrevanja druge grupe jaja, ponovo se spušta na tlo i tako parcijalno polaže dozrela jaja. Iz ovoga se vidi i nameće potreba za dvojakim pristupom i merama zaštite. Prvi je suzbijanje odraslih formi, imaga, kako bi se sprečilo intenzivno polaganje jaja i to možemo obaviti preparatima Pyrinex® 48 EC ( 1,5 l/ha ) ili Kestrel® (0,25 l/ha).

Jesenje plavo prskanje

Fungicidi

Jesenja zaštita u vreme opadanja listova

Zasadi našeg voća, životni vek naših zasada traje sve kraće. Posebno koštičavog voća. Zaboravljena je praksa zaštite, negovanja stabala, kore stabala i grana. Fokusirani smo na zaštitu lista, cveta, ploda a samo stablo smo zapustili. JESENJE PLAVO PRSKANJE MORAMO VRATITI U NAŠE VOĆNJAKE.

Na početku jesenjeg perioda, u vreme nakon berbe i opadanja prvih listova,  moramo razmišljati o početku zaštite voćaka za narednu sezonu. Ne radi se o “forsiranju skupe hemije” koja će napraviti udar na troškove zaštite voćarima, već na činjenicu da godinama imamo ozbiljnih problema u voćnjacima sa bolestima koje prouzrokuju bakterije. Voćarima su najprepoznatljiviji simptomi koje prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora – bakteriozna plamenjača, koja je i ove godine napravila velike štete, posebno na dunjama i kruškama ali i u jabučnjacima. Ozbiljne probleme i veće štete na koštičavom voću stvara i bakterija Pseudomonas mors-prunorum, prouzrokovač bakterijskog raka koštičavog voća. AKO DOZVOLIMO DA SE BAKTERIJE USELE U GRANE, STABLO, DEBLO VOĆAKA, MI SMO BITKU IZGUBILI.

Nažalost, pojedini voćari smatraju da “štede” ako ne odrade jesenje prskanje stabala, grana. Problem se uvećava kada pojedini zakasne ili jednostavno zbog “uštede” ne odrade ni prvo prolećno prskanje a onda su posledice katastofalne. Na proleće kada se problem primeti, pribegava se upotrebi zabranjenih sredstava u borbi protiv bakterija ili preparata koji nisu dovoljno efikasni za probleme kao što su bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) ili bakterijski rak koštičavog voća (Pseudomonas mors-prunorum).

Iz zdravstvenih i ekoloških razloga zabranjena je aktivna materija DNOC, koja je ispoljavala fungicidno i insekticidno delovanje. Praksa je bila da se njome izvede klasično “zimsko prskanje voćaka”, u rano proleće čim temperatura pređe 5 °C. Na ovaj način voćari su rešavali prezimljujuće forme gljiva i štetočina pred samo kretanje vegetacije. Osim zabrane ovih preparata, svakako ostaje i problem bakterioza koje nam evidentno predstavljaju sve veći problem i skraćuju životni vek naših voćnjaka. Težište u suzbijanju prezimljujućih formi gljiva i posebno fitopatogenih bakterija prebačeno je na “jesenje prskanje“, ne zimsko. ZAŠTO? U jesen biljka odbacuje lišće i na mestu gde je list (peteljka) otpao pojavljuje se sveža rana, ožiljak. Upravo to mesto predstavlja ulazno mesto za većinu bakterija. Bakterije i drugi mikroorganizmi prezimljavaju na kori, ostacima biljaka, mumificiranim plodovima i oni su uvek prisutni u voćnjacima u trenutku opadanja lisne mase (potencijal inokuluma uvek postoji u većoj ili manjoj meri). Osim bakterijskih infekcija jesenjim plavim prskanjem vršimo preventivu i od nekoliko značajnih gljivičnih patogena: Stigmina carpophila – prouzrokovač rešetavosti, rupičavosti lišća koštičavog voća koja u ovom period ne predstavlja opasnost po samo lišće već problem predstavljaju infekcije još nedozrelih mladara, letorasta koje početkom vegetacije izazivaju njihovo sušenje. Infekcije od Taphrine deformans – prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve se u rano proleće dešavaju preko tek otvorenih pupoljaka, samo u okviru jednog stabla, jedne grane. Nema doletanja spora sa strane. Iz tog razloga je od velike važnosti jesenje plavo prskanje i “brisanje“ infekcionog potencijala sa grana, grančica, okoline pupoljaka. Sa obavljenim jesenjim tretmanom lakše i mnogo efikasnije ćemo obaviti osnovnu zaštitu pre pucanja pupoljaka (faza neposredno pre i u vreme “zelene tačke” kod breskve).

Cela ideja jesenje zaštite se bazira upravo na tretiranju voćaka radi smanjenja tih prisutnih patogena (bakterija, gljiva) i ne dozvoliti njihovo prodiranje kroz kritična mesta (rane, ozlede, ožiljci).

 

KADA ODRADITI JESENJE PLAVO PRSKANJE?

Opšte prihvaćenim normama, voćari u najvećem broju slučajeva ovo tretiranje obavljaju kada opadne 80% lisne mase jer se smatra da u toj fazi jednim prskanjem pokrivamo najveći broj rana, ožiljaka, potencijalnih ulaznih mesta pre potpunog opadanja listova. Ovo može biti ekonomična i dobra strategija kada do opadanja lisne mase dođe za relativno kratko vreme (kada se lišće  zadržava na granama i ne opada dok ne usledi period hladnog vremena sa prvim slanama). Međutim kritične su godine kada je period opadanja lisne mase jako rastegljiv, praćen toplom jeseni sa većim količinama padavina. Ovakvi uslovi, kod osetljivih vrsta (kruška, dunja), postaju ozbiljniji problem i zahtevaju promenu strategije. Za osetljive voćne vrste, posebno na prisustvo bakterija, period od prvog opalog lista do 80% lisne mase je suviše dug period bez zaštite jer u principu prvi ožiljak nastao opadanjem lista predstavlja ulazno mesto za patogen. U ovim slučajevima veći efekat se sigurno postiže prskanjem na samom početku opadanja listova (kako bi smanjili, eliminisali prisustvo patogena na samom listu, granama, stablu pre nastanka prvih rana, ožiljaka) i drugi put u fazi 80% opalog lišća.

 

ČIME ODRADITI JESENJE PLAVO PRSKANJE VOĆAKA?

Bakarni preparati jesu sinonim za jesenje prskanje voćaka. Sam naziv ovog prskanja - JESENJE PLAVO PRSKANJE govori o kojoj grupi preparata se radi. Još od kraja XIX veka se zna za fungicidno i baktericidno delovanje bakra. Osim toga bakar utiče i na odrvenjavanje mladara, lastara i čini biljku spremnijom za ulaz u zimski period. Bakar se koristi i u organskoj proizvodnji. Upravo su bakarni joni ti koji najefikasnije vrše dezinfekciju prezimljujućih formi gljiva, bakterija koje se nalaze na kori i “čekaju“ pogodno mesto za prodor u biljku (setimo se velikog broja rana, ožiljaka koji ostaju nakon opadanja listova).

Veliki je broj bakarnih preparata koji postoje na tržištu. Prilikom odabira preparata treba voditi računa o formulaciji (praškasti WP, vododispezibilne granule WG, tečne formulacije SC i sl. ) jer sama formulacija bitno utiče na rastvaranje, ostatke prilikom rastvaranja, veličinu čestica a samim tim i prijemčivost i kvalitet pokrivanja ciljane površine. Indirektno i perzistentnost, spirljivost preparata usled padavina zavisi od  formulacije preparata. Drugi kriterijum odabira preparata je svakako u kom se obliku bakar nalazi u preparatu (bakarni oksihlorid, bakarni hidroksid, bakar sulfat i sl). Praksa je pokazala da visoku efikasnost bakar pokazuje u obliku Cu- oksihlorida. Količine primene bakarnih preparata takođe variraju i zavise pre svega od jedinjenja, oblika bakra u kom se nalazi i svakako od količine bakra (aktivne materije) po kilogramu preparata. Da bi dobili željeni efekat primene bakarnih preparata, količine primene moraju biti 1,8- 2 kg čistog bakra po hektaru.

NEORAM® 37,5 WG je bakarni preparat sa 375 g/kg aktivne materije u obliku bakar oksihlorida. Vodotopive granule obezbeđuju odličnu topljivost i rastvaranje bez taloga, ravnomerniju raspodelu po čitavoj tretiranoj površini. Bakarni joni iz bakarnog oksihlorida predstavljaju najefikasniji oblik bakra i idealno rešenje za JESENJE PLAVO PRSKANJE.

Zimsko prskanje

Fungicidi

Zimsko (prvo prolećno) prskanje koštičavog voća

Nakon obavljene rezidbe, tokom mirovanja voćaka, kojom regulišemo i korigujemo uzgojni oblik, iznosimo sasušeno granje, lišće, mumificirane plodove i na taj način mehanički otklanjamo potencijalni inokulum patogena (bakterije i gljive) i prezimljujuće forme štetočina, obavezno je prvo prolećno prskanje koštičavog voća. Nekada su se za ove namene koristili preparati na bazi a.m. DNOC, koji su ispoljavali i insekticidno i fungicidno-baktericidno delovanje. Kasnije su u primeni bili kombinovani preparati koji su sadržali uz mineralna ulja i a.m. iz grupe organofosfata (Galpar, Oleo ultracid i sl), koja su  takođe ispoljavala fungicidno-baktericidno ali i insekticidno delovanje. Zbog svog štetnog delovanja na životnu sredinu ali i na ljude, ovi preparati su i pored svoje efikasnosti zabranjeni i više se ne nalaze u prodaji. Vreme kada smo primenjivali ove preparate bilo je odmah nakon zime u vreme kada vegetacija još miruje i kada prve temperature preko 5 ⁰C to dozvole.

Vrlo je bitno da se na početku vegetacije stopiraju kako insekti, grinje tako i patogeni (prouzrokovači bolesti). Kombinacija insektoakaricida sa fungicidom je pravi izbor i obavezna mera jer se postižu najveći efekti u zaštiti voćnih vrsta. Kompletna kombinacija za prvo prolećno tretiranje, koje radimo u fazi mirovanja vegetacije ili u vreme pred kretanje vegetacije (bubrenje pupoljaka),  je preparat Neoram® 37,5 WG (375 g/kg sa 62% Cu jona iz bakarnog oksihlorida) u kombinaciji sa mineralnim uljem. Primenom Neorama, smanjujemo potencijal patogena koji napadaju koštičave vrste kao što su: šupljikavost lista, kovrdžavost lista breskve, monilioze, rogač na šljivi, bakteriozna oboljenja... Primenom mneralnih ulja smanjujemo potencijal prezimljujućih formi insekata i grinja ( lisne i štitaste vaši, grinje...). U zavisnosti od voćne vrste, u praksi se primenjuju ili čist Neoram ili u kombinaciji sa mineralnim uljem. Takođe vreme primene može biti različito kod različitih voćnih vrsta. U zaštiti višnje i šljive, poželjna je kombinacija Neorama i mineralnog ulja (zbog prisustva prezimljujućih formi štitastih, lisnih vaši i grinja) i to u periodu pred kretanja vegetacije (bubrenja pupoljaka). U zaštiti breskve, nektarine, kajsije u praksi se radi tretman preparatom Neoram u fazi mirovanja vegetacije. Tokom ovih tretiranja treba koristiti veće količine vode i „kupati“ stabla, grane i grančice, kako bi rastvor pesticida došao do svih skrivenih mesta, pukotina i nabora gde se prezimljujuće forme insekata, grinja i patogena obično i nalaze.

Zaštita tokom vegetacije

Fungicidi

Zaštita koštičavog voća od prouzrokovača bolesti tokom vegetacije

Tokom vegetacije, nakon perioda zimskog mirovanja koštičavog voća, tokom bubrenja i pucanja pupoljaka, cvetanja, listanja, plodonošenja,  nastavljamo sa praćenjem prouzrokovača bolesti, koje napadaju list, cvetove i podove.

Neki od prouzrokovača bolesti se mogu javiti na više vrsta koštičavog voća (prouzrokovači šupljikavosti lista, sušenja cvetova i grančica, truleži plodova), a neke su karakteristične samo za pojedine vrste koštičavog voća (prouzrokovač kovrdžavosti lista breskve, pepelnice breskve, plamenjače šljive, rđe šljive, rogača šljive, pegavosti lista višnje i trešnje...).

Šupljikavost lista

Fungicidi

Šupljikavost lista koštičavog voća – Clasterosporium carpophilum

Šupljikavost lišća predstavlja jedno od najznačajnijih oboljenja koštičavog voća. Najčešće se javlja na breskvi ali se javlja i na kajsiji, trešnji, višnji, šljivi. Štete na listu se ogledaju u gubitku fotosintetske aktivnosti, na granama prevremenim sušenjem, na plodovima gubitkom tržišne vrednosti. Simptomi su lako uočljivi na listu, gde se prvo pojavljuju smeđe-crvenkaste pege, koje su oivičene tamnijim rubom. Vremenom tkivo iz pega ispada i list postaje šuplikav, izgleda kao izrešetan. Rupice ostaju obrubljene crvenim prstenom. Ovakvo lišće brže optpadne i često dolazi do prevremene defolijacije, čije posledice mogu biti nemerljive kako za prinos (količina, veličina plodova) u tekućoj godini, tako i na projekciju prinosa za narednu godinu. Na lastarima se vide udubljene crveno-smeđe pege, koje pucaju i na tim mestima nastaju ranice (oštećenja nalik oštećenjima od grada). Na plodovimase javljaju pege, koje prekrivaju plod kao navlaka koja podseća na kraste. Ponekad se javljaju i izlučevine u vidu smole. Infekcije na mladarima mogu nastati još u jesen u vreme opadanja lišća kroz ožiljke i rane koje tada nastaju. Na proleće ovi mladari već teže kreću u vegetaciju i polako se suše. Pogodni uslovi za razvoj su kada je relativna vlaga veća (veća sporulacija i potencijal za širenje). Konidije klijaju na temperaturama od 15-30 ⁰C i pri relativnoj vlazi vazduha od 94-100%.

Posebnu pažnju pri zaštiti od ove bolesti, treba obratiti u rasadničarskoj proizvodnji, jer štete koje izaziva ovo oboljenje zaustavlja razvoj sadnica.

Suzbijanje se zasniva na kombinaciji agrotehničkih i hemijskih mera zaštite. Prvo tretiranje se izvodi, kao što smo ranije spomenuli, u jesen u vreme i po opadanju lišća preparatom Neoram® 37,5 WG (0,35%). Ovim prskanjem značajno smanjujemo prezimljavajući inokulum patogena i smanjujemo mogućnost infekcije mladara. Tokom mirovanja treba uraditi rezidbu i tom prilikom ukloniti grane sa eventualnim rak ranama, sasušene grane, kao izvor inokuluma za narednu vegetaciju. Drugo tretiranje, izvodi se istim preparatom na bazi bakar oksihlorida Neoram® 37,5 WG ( 0,35% ),  u rano proleće, pred bubrenje pupoljaka. Treće tretiranje se izvodi u vreme precvetavanja preparatom Merpan® 80 WDG ( 0,2% ) ili ako je izuzetno kišovito vreme kombinacijom Merpan® 80 WDG (0,2%) i Orius® 25 EW (0,75%). Ako tokom vegetacije i dalje imamo nestabilno vreme sa čestim padavinama zaštita od ovog patogena se nastavlja u naredna 2-3 tretmana u intervalima od 10-20 dana (kišovito vreme – kraći intervali). Preparati koji se koriste za ova prskanja su isti kao i u precvetavanju.

Monilioze

Fungicidi

Monilioze koštičavog voća – Monilinia laxa, Monilinia fructigena

Prouzrokovači ovih bolesti dovode svake godine do propadanja cvetova i grančica i značajnih šteta na plodovima koštičavog voća. To su gljive iz roda Monilinia i kod nas se na koštičavom voćiu javljaju u dva oblika: Monilinia laxa –izazivač sušenja cvetova i grančica koštičavog voća ( trešnja, višnja,šljiva,breskva, kajsija ali najdestruktivnije na višnji i breskvi ). Druga vrsta iz ovog roda je Monilinia fructigena – koja prouzrokuje trulež plodova koštičavog voća.

Osnovni simptomi  se ispoljavaju u vidu propadanja cvetova, sušenja grančica i grana, sušenja plodića u zametanju, kao i truleži plodova pred zrenje i u berbi.

Parazit prezimi na obolelim grančicama i osušenim – mumificiranim plodovima. Zaraza se širi (konidijama) preko cveta u kišnom periodu, za vreme cvetanja domaćina. Ovaj period je i najvažniji u pogledu suzbijanja. Najbolje je prskanje prema nekom od modela za praćenje rizika infekcije, ali u praksi ako je cvetanje razvučeno, a kiše učestale, prskanja treba ponoviti posle 3-6 dana dok ne prođe kritični period (period cvetanja). Jedan od sigurnih programa zaštite u ovom periodu (jako nepovoljni uslovi, razvučeno cvetanje, kiše) bio bi upotreba preparata Ciprodex® (0,5 l/ha) u vreme početka cvetanja ( 10-20% otvorenih cvetova ), odmah nakon toga prskanje u vreme punog cveta ( 100% otvorenih cvetova ), preparatom  Mirage® 45 EC (0,5 l/ha) i u fazi precvetavanja preparatom Orius® 25 EW (0,75 l/ha). U fazi precvetavanja preparatu Orius 25 EW,  možemo dodati Merpan 80 WDG, kako bi tek formiran mladi list zaštitili i od rupičavosti lista ( breskva, kajsija, višnja, šljiva ) i od pegavosti lista ( višnja, trešnja ). Izvanredno rešenje u fazi precvetavanja protiv još mogućih infekcija od Monilie ali i protiv šupljikavosti i pegavosti mladog lišća je i preparat Zamir (1 l/ha). Ne smemo zaboraviti da prve mere borbe protiv ovog patogena , kao i protiv mnogih drugih u koštičavom voću, počinju upotrebom preparata Neoram® 37,5 WG ( 0,35% ) u vreme mirovanja vegetacije.

Trulež plodova

Monilinia laxa je posebno destruktivna na breskvi ali se javlja i na drugom koštičavom voću. Jedno je od najrazornijih oboljenja breskve u godinama kada imamo dug period kiše ( posebno ako je taj kišni period nastupio posle dugotrajnog sunčanog i toplog vremena ). U takvim uslovima nastaju male, mikroskopske pukotine, rane nevidljive golim okom ali idealne za prodiranje patogena u tkivo ( meso ploda ). Na ovaj način svakako da i svaka rana, ozleda,  nastala na bilo koji druginačin ( grad, nevreme i udarci, ubušenja od insekata i dr ), predstavlja ulazno mesto za ovog patogena.

Iz navedenog se može zaključiti, da mere borbe protiv ovog patogena moraju početi, pre svega mehaničkim merama borbe. Tokom vegetacije u zasadima breskve i nektarina, obavezno je proređivanje plodova. Ova pomotehnička mera izvodi se iz više razloga, ali svakako predstavlja obaveznu preventivu u vidu smanjivanja dodirne površineizmeđu plodova i samim time i oštećenje plodova. Tokom vegetacije, neophodno je suzbijati i insekte, koji oštećuju plodove i na taj način stvaraju ulaz za patogen. Korišćenjem preventivnog fungicida Merpan® 80 WDG (0,2%) u svrhe suzbijanja drugih prouzrokovača ( rupičavost lista, monilioze, pegavost lista ),  preventivno delujemo na prouzrokovača truleži plodova. Merpan može biti dobar izbor u periodu kada je opasnost od zaraze mala i kada nema mnogo inokuluma. Obavezna je primena pre očekivanih padavina,  jer se radi o preparatu sa preventivnim delovanjem. U zasadima breskve i nektarine poželjna je, tokom vegetacije,  primena preparata Orius® (0,75 l/ha),sistemičnog fungicida koji  je efikasan u suzbijanju i truleži plodova i pepelnice. 

Kovrdžavost lista breskve

Fungicidi

Taphrina deformans

Kovrdžavost lista breskve je najznačajnije oboljenje na breskvi i nektarinama. Odmah nakon mirovanja voćaka, proizvođači su maksimalno fokusirani na suzbijanje ove bolesti i nakon 30 dana od pojave „zelene tačke na pupoljcima“ (početak razvića prvih listića), mogu videti rezultate hemijskih mera zaštite koje su sproveli. Javlja se svake godine i ako pogrešimo u merama zaštite (vreme tretiranja pre svega ali i izbor preparata) može doći do delimične ili potpune defolijacije. Nakon opadanja listova, biljka troši svoje rezerve na stvaranje novog i zbog toga plodovi ostaju sitni a cela biljka se iscrpljuje. Ako se dogodi ovaj scenario, ovakve biljke treba krajem maja, početkom juna nađubriti i zalivati (posebno ako nastupi sušni period).

Simptomi na listu su lako uočljivi – karakteristični naborani, kovrdžavi, klobučasti listovi. Gljiva prezimljava na kori grana i grančica i može podneti i jako niske temperature preko zime. U proleće, kada breskva počinje da lista (pojava „zelene tačke“), gljiva počinje da sporuliše. U proleće sa porastom temperatura i kišnog perioda, dolaskom na tek otvoren pupoljak, dolazi do zaraze. Ako u fazi tek otvorenog pupoljka nemamo pokrivenost nekim efikasnim organskim preparatom, vrlo verovatno ćemo bitku sa ovom bolesti izgubiti. Ovo je bolest koja se javlja i širi na relativno malom prostoru, u smislu da ne može doći sa većih daljina, već se radi o razvoju na nivou grane, stabla, samog voćnjaka. Sekundarnog širenja nema. Starije lišće je otporno. Posle ovog kritičnog perioda u početku vegetacije, zaštita protiv ove bolesti se ne sprovodi jer nema nikakvog smisla.

Idealni uslovi za razvoj patogena su prohladno vreme, praćeno visokom relativnom vlažnošću (listovi tada ostaju dužeu osetljivoj fazi i samim tim period u kome su moguće infekcije se produžava). Idealne temperature za razvoj gljive su do 18 ⁰C. Porastom temperature preko 18 ⁰C gljiva smanjuje svoju patogenost u velikoj meri.

Iz navedenih razloga i biologije patogena sa zaštitom se kreće pre kretanja vegetacije. Prvo tretiranje se mora izvesti još u periodu posle opadanja listova. Ovaj tretman možemo obaviti preparatom na bazi bakarnog oksihlorida, Neoram 37,5 WG (0,35%). Cilj je smanjenje infekcionog potencijala na granama,grančicama, stablu breskve i nektarina. Sledeći tretman se obavlja krajem zime, u fazi mirovanja istim preparatom, takođe u cilju „dezinfekcije“ i „brisanja“ infekcionog potencijala pred najkritičniji period. Najvažniji tretman je tretman u fenofazi „bubrenja pupoljka“, ali obavezno pre njihovog pucanja i otvaranja („zelena tačka“). Ovo prskanje treba izvesti organskim fungicidom, sa dobrim dejstvom na prouzrokovača Taphrine deformans, kakav je Odeon WG (2 kg/ha). U slučaju kiše nakon tretmana i temperatura ispod 18 ⁰C, listovi ostaju duže u osetljivoj fazi i tretman obavezno treba ponoviti. Protiv Taphrine deformans, nakon izbijanja simptoma, nema prskanja, jer ne daju nikakve  rezultate.

Pepelnica breskve

Fungicidi

Podosphaera pannosa

Bolest napada listove, mladare i plodove. Simptomi bolesti su lako uočljivi na svim napadnutim delovima po prljavo beloj (u početku potpuno beloj), gustoj prevlaci, sloju hifa koje stvaraju micelije gljive. List je na početku, na zaraženim mestima svetlije boje, a ubrzo nakon toga dolazi do stvaranja bele prevlake. Pri jačim zarazama list biva napadnut i sa lica i sa naličja. Zbog nejednakog rasta zaraženog dela i zdravog, list se uvija, deformiše. Mladari su osetljivi samo u fazi dok su još zeleni. Pri jačim zarazama, listovi sa mladara mogu otpasti i dovesti do sušenja celog mladara. Na plodovima se stvaraju bele prevlake okruglog ili ovalnog oblika koje prekrivaju deo ploda. Napadnuti mladi plodovi se suše.

Gljiva prezimljava u obliku micelije u pupoljcima. U proleće sa kretanjem vegetacije, gljiva prati rast listova,inficira ih i stvara prvu generaciju oidija, kojom se dalje bolest širi na novo lišće.

Zaštita od pepelnice breskve počinje zimskom rezidbom i uklanjanjem zaraženih izbojaka, čime se smanjuje infekcioni potencijal i olakšava zaštita tokom vegetacije. Hemijska zaštita na breskvama i nektarinama počinje kada plodovi dostignu veličinu lešnika i nastavlja se obavezno posle proređivanja plodova. Preparat koji ispoljava visoku efikasnost je Orius® 25 EW (0,75 l/ha). Kod ranih sorti treba nastaviti zaštitu i posle berbe.

Plamenjača šljive

Fungicidi

Polystigma rubrum

Plamenjača je najvažnija bolest šljive. Najosetljivija je sorta Požegača ali se javlja na gotovo svim sortama. List može prevremeno opasti a to dovodi do nedozrevanja plodova i samim tim njihove upotrebne vrednosti. Plamenjača šljive najviše utiče i na alternativnost u rađanju ove koštičave vrste.

Bolest se javlja isključivo na listu. Simptome prepoznajemo po nejednakim pegama koje su u početku žućkaste ali brzo prelaze u narandžastu i crvenu boju. Pege se međusobno spajaju i tako cela lisna površina bude prekrivena. Voćke na ovaj način slabe, plodovi ostaju sitni, nedozreli i opadaju. Mladari teško napreduju, cvetni pupoljci se teško diferenciraju.

Saprofitna faza u životnom ciklusu gljive se odvija u opalom lišću, tokom koje se obrazuju i sazrevaju askospore. Parazitna faza u razvoju se odvija tokom vegetacije. Obrazovanje i sazrevanje askospora zavisi od klimatskih uslova. One se oslobađaju kada budu fiziološki zrele, što ponekad bude pre kretanja vegetacije ali i u vreme cvetanja, precvetavanja. Takođe kada je lišće vlažno od kiše ili rose u trajanju od najmanje jednog sata. Uslov da bi bile oslobođene je i temperatura preko 10 ⁰C. Da bi se list šljive zarazio, potrebno je pre svega da je mlado i da se na njemu nalaze kapi kiše ili rose, pri temperaturi iznad 8 ⁰C.

Osnovna hemijska zaštita obavlja se u precvetavanju preparatom Merpan® 80 WDG (0,2%) ili Folpan® 80 WDG (0,2%). U ovoj fazi postižemo maksimalnu zaštitu mladog lista, kada imamo maksimalni pritisak patogena. Naredni 1-2 tretmana obično se obavljaju u intervalima od 14 dana.

Rđa šljive

Fungicidi

Tranzschelia pruni spinosae

Rđa šljive pored plamenjače, predstavlja jedan od većih problema koji se javlja u šljivi. Napada sve sorte šljive, uglavnom napada list i mladare, retko plod. Osetljivije su rane sorte.

Bolest se manifestuje pojavom pega, koje su kod ove bolesti, za razliku od plamenjače, sitne, svetložute. Javljaju se takođe na licu, ali na naličju, za razliku od plamenjače, dolazi do formiranja mrko crvenih gomilica uredosorusa, koji podsećaju na rđu, po čemu je bolest i dobila naziv. List može rano opasti, mladri nedovoljno zadrveneli, teško podnose zimu i mogu se osušiti. Plodovi ostaju sitni, nakiseli.

Suzbijanje se obično obavlja oko mesec dana nakon cvetanja, a nakon toga još 1-2 tretmana u intervalima od po 10 – 14 dana. Suzbijanje se vrši preventivnim fungicidima Merpan® 80 WDG (0,2%) ili Folpan® 80 WDG (0,2%).

Rogač šljive

Fungicidi

Taphrina pruni

Bolest se ne javlja svake godine, ali u povoljnim godinama može biti uništeno i do 80% plodova šljive. Ovoj bolesti pogoduju kišovita i hladna proleća.

Bolest se lako uočava, jer su zaraženi plodovi izduženi, zadebljani i iskrivljeni usled bržeg rasta.

Patogen prezimljava na kori, na kojoj se razvijaju askusi i konidije, koje u vreme pucanja pupoljaka vrše zarazu.

Zbog ovakve biologije patogena, najefikasnija mera hemijske borbe, prskanje, izvodi se pre kretanja vegetacije, pre pucanja pupoljaka i to fungicidom Neoram® 37,5 WG (0,35%).

Pegavost lista

Fungicidi

Blumeriella jaapii (Coccomyces hiemalis)

Pegavost lista se najčešće javlja u zasadima višnje i trešnje, ređe u ostalim koštičavim vrstama. Izuzetno opasna zbog mogućnosti prevremenog opadanja lista tokom leta. Ako dođe do prevremenog opadanja, višnja može ponovo cvetati, čime troši hranu i nespremna dočekuje zimu. Diferencijacija rodnih pupoljaka za narednu godinu je loša i automatski imamo značajne štete i sledeće godine.

Gljiva prezimljava u opalom lišću i na granama. Do primarnih infekcija dolazi tokom aprila i maja i izazivaju ih askospore. Širenje tokom leta omogućuju konidije.

Bolest se prepoznaje po sitnim crveno ljubičastim pegama na licu, dok se na naličju formiraju svetle grupe konidija, na mestu gde je pega.

Sa tretmanima treba početi od fenofaze precvetavanja, i do berbe se obično obave dva tretmana. Nakon berbe se nastavlja sa zaštitom, obično još 2 tretmana, u intervalima od 7-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Dobri rezultati postižu se primenom preparata Merpan® 80 WDG (0,2%).

ZAŠTITA KOŠTIČAVIH VOĆAKA OD ŠTETNIH INSEKATA

Insekticidi

Lisne vaši

Lisne vaši su grupa ekonomski značajnih štetočina biljaka. Postoji više vrsta koje se često javljaju i na koštičavom voću, i mogu naneti velike štete ako se na vreme ne primete i ne primene adekvatne mere zaštite.

Lisne vaši nanose direktne i indirektne štete koštičavom voću. Direktne štete nastaju sisanjem sokova, što dovodi do hloroze (lišće prvo bledi, nakon toga požuti). List se deformiše, plodovi zaostaju u porastu, mogu biti i deformisani. Indirektne štete nastaju lučenjem „medne rose“, na kojoj se naseljavaju gljive čađavice, koje remete proces fotosinteze na listovima i umanjuju tržišnu vrednost plodova.

Veliki je broj vrsta koji se mogu pojaviti na koštičavom voću ali najčešće su: Myzus persicae (zelena breskvina vaš), Brachycardus persicae (crna breskvina vaš),  Hyalopterus pruni (zelena šljivina vaš), Brachycardus cardui (šljivina velika vaš), Myzus cerasi (crna trešnjina vaš)...

Vaši prezimljavaju u formi jaja na granama, grančicama (najčešće u naborima, račvama grana, skrivenijim mestima na stablu). Tokom vegetacije dolazi do razvoja beskrilnih i krilatih formi. Tokom godine imaju više generacija.

Suzbijanje vašiju treba započeti još u periodu mirovanja vegetacije ili na samom početku vegetacije u rano proleće. Tada se nalaze u fazi jaja i upotrebom mineralnih ulja možemo zaustviti dalji razvoj. Ako se ne odradi raniji tretman u periodu mirovanja,  nego se sačeka početak vegetacije, mineralnim uljima je poželjno dodati klasični insekticid koji će suzbiti jedan deo ispiljenih jaja (Lamdex®, Pyrinex® ).

Tokom vegetacije, kada se primeti početak formiranja kolonija, obično na listovima na vrhovima mladara, preporuka je primena preparata Kestrel® (0,05%).

Štitaste vaši

Insekticidi

Iako malih dimenzija (lako vidljiv je samo štit ovih vašiju), štitaste vaši mogu izazvati velike štete. Oštećenja se manifestuju sušenjem rodnih grana, a pri jačem napadu može doći i do sušenja celog stabla. Zaraženi plodovi se ne mogu izvoziti, niti izbaciti na tržište.

Ove vaši imaju poseban štit, ispod kojih se nalaze vaš. Upravo prisustvo štita predstavlja problem u suzbijanju ovih vašiju jer do same jedinke ne dospeva depozit insekticida. Jedini period efikasne zaštite je period larvi (koje nemaju štit) i koje se slobodno kreću po stablu, grančicama i plodu i to samo u prvoj fazi svog razvoja. To je i jedini momenat za njihovo suzbijanje, jer su dostupne insekticidu.

Postoji više vrsta ekonomski značajnih štitastih vaši, koje napadaju kako koštičavo, tako i drugo voće. Ovo je tabelarni pregled značajnih vrsta, njihovih domaćina i orjentaciono vreme njihovog suzbijanja (vreme kretanja larvi):

Vrsta vaši

Domaćin

Vreme kretanja larvi/ vreme suzbijanja

Kalifornijska štitasta vaš

Breskva, šljiva, trešnja, jabuka, kruška

Od pol.juna - poč.jula; kraj avgusta i septembar

Zapetasta štitasta vaš

Šljiva, višnja, jabuka, kruška

Od polovine juna do polovine jula

Dudova štitasta vaš

Breskva, šljiva, kajsija, orah

Kraj maja, početak juna i kraj jula, početak avgusta

Crvena štitasta vaš

Šljiva, kajsija, jabuka, kruška

Od polovine juna do polovine jula

Šljivina štitasta vaš

Šljiva, breskva, lešnik, vinova loza

Druga polovina juna; kraj avgusta

Breskvina štitasta vaš

Breskva, vinova loza

Od polovine jula do početka avgusta

Lozina štitasta vaš

Kajsija, breskva, vinova loza

Jun i početak jula

 

Suzbijanje štitastih vaši izvodi se primenom mineralnih ulja tokom mirovanja vegetacije i primenom insekticida Pyrinex® 48 EC (1,5 l/ha).

Tripsi

Insekticidi

Taeniothrips meridionalis, Frankliniella occidentalis

Tripsi su vrlo sitni, pokretljivi insekti. Period njihove intenzivne aktivnosti je maj-septembar (letnji meseci). Štete prave sisanjem biljnog tkiva, čime prave sitne povrede, koje kasnije nekrotiraju i tokom rasta tkiva dobijaju rđast, crtičast izgled. Štete prave na listu, mladarima ali najčešće napadaju plodove, koji gube na kvalitetu i zbog izgleda gube tržišnu vrednost. 

Posebno su osetljive nektarine i breskve i svake godine uzazivaju značajne štete. U zavisnosti od vremena kada se pojave, mogu izazvati dva tipa oštećenja. U vreme ranog napada i ishrane tripsa, u fazi tokom cvetanja i precvetavanja, javljaju se plutavost i udubljenost plodova. Drugi tip oštećenja, javlja se u vidu belila pokožice ploda na obojenim sortama koji je jako očigledan. Javlja se pri kasnom napadu tripsa kada su plodovi poluzreli ili zreli.

Suzbijanje korova je preventivna mera u borbi protiv tripsa, jer se suzbijanjem korova u voćnjaku ali i oko njega, smanjuje populacija štetočine. Insekticidi koji se mogu koristiti u suzbijanju tokom vegetacije su: Pyrinex® 48 EC (1,5 l/ha), Kestrel® (0,5 l/ha), Kohinor® (0,6 l/ha).

Breskvin smotavac

Insekticidi

Cydia molesta

Breskvin smotavac je stalno prisutan u zasadima breskve i nektarine. U prvoj generaciji oštećuje letoraste i plodiće, a u drugoj plodove. Posebno je opasan u rasadničkoj proizvodnji, jer napada lastare sadnica, zaustavlja rast sadnica. Ima najmanje tri generacije, koje se preklapaju. Druga i treća može preći i na jabuku u vreme pred berbu.

Potrebno je suzbijanje u najmanje dva navrata, tokom maja i juna. Tačan momenat je najbolje odrediti praćenjem leta, feromonskim klopkama, praćenjem polaganjem jaja i pomoću suma aktivnih temperatura. Ovim tretmanima ujedno možemo suzbiti i lisne vaši.

U područjima gde breskvin smotavac predstavlja veliki problem, prvi tretman treba uraditi pre početka polaganja jaja insekticidom Lascar® (0,1%) u kombinaciji sa preparatom Kestrel® (0,05%). Borbu protiv prve generacije nastavljamo pre ubušivanja gusenica u plodove. Od izuzetne je važnosti da se dobro suzbije prva generacija ove štetočine, jer će tokom vegetacije brojnost biti znatno manja. Sledeća tretiranja se obavljaju sa razmakom od 10-15 dana u zavisnosti od perzistentnosti preparata ali i klimatskih uslova. Mogu se koristiti Pyrinex® 48 EC ( 1,5 l/ha ) ili Kestrel® ( 0,05% ).

Šljivin smotavac

Insekticidi

Cydia funebrana

Šljivin smotavac pravi štete na plodovima. Plodovi su crvljivi i nisu za konzumnu upotrebu. Ubušeni plodovi prevremeno opadaju i prinos se drastično smanjuje. Indirektne štete nastaju kada na mesto ubušivanja dođe i do razvoja gljiva koje izazivaju trulež. Može napraviti štete i na breskvi i kajsiji. Ima dve generacije. Prva generacija počinje sa polaganjem jaja često krajem maja, a druga u julu. Leptiri imaju razvučen let i stalno se u ovom periodu mogu naći.

Sa suzbijanjem krećemo upravo u periodu kraja maja, pa dokraja juna, kako bi sasekli prvu generaciju i smanjili potencijal druge na minimum. Tretmane ponavljamo na svakih 10-tak dana i na taj način pokrivamo period od kraja embrionalnog razvića štetočine do mogućnosti ubušivanja gusenice u plod.

Mogu se koristiti preparati: Pyrinex® 48 EC (0,15%), Kestrel® (0,05%).

Šljivine ose

Insekticidi

Hoplocampa flava (žuta) i Hoplocampa minuta (crna)

Voćne ose se javljaju u vreme cvetanja šljive. Jaja odlažu na plodiće, ispod čašićnih listića ili u cvetnu ložu. Mesto gde je jaje položeno se može videti po podignutoj pokožici, ispupčenju. Larva (pagusenica) ulazi u plod i oštećuje ga. Mesto ubušenja se lako uočava po crnim tačkicama, mestu gde je pagusenica ušla u plod. Plodovi otpadaju.

Suzbijanje se vrši u vreme precvetavanja (kada otpadne 2/3 kruničnih listića), preparatima Pyrinex ( 0,15% ),  Kestrel ( 0,05% ).

Trešnjina muva

Insekticidi

Rhagoletis cerasi

Trešnjina muva je najznačajnija štetočina na trešnjama i višnjama. Javlja se svake godine, bez obzira kakvi su vremenski uslovi. Štetočina se u našem podneblju obično javlja tokom maja meseca. Nakon 10-tak dana polaže jaja i po pravilu je to u vreme kada plodovi počinju rumeniti (promena boje). Ženka legalicom ulaže jaja u plod. Ispiljene larve se nakon 5-6 dana ubušuju u plod.

Suzbijanje se izvodi u momentu početka zrenja plodova. Iz tog razloga potrebno je izabrati  Lamdex (0,05-0,07%) insekticid koji ima jako kratku karencu a koji je efikasan za trešnjinu muvu.

Višnjin svrdlaš

Insekticidi

Rhynchites auratus

U nekim višnjarskim regionima (Knjaževac, Boljevac), nanosi značajne štete i predstavlja podjednako veliki problem kao i trešnjina muva. Višnjin svrdlaš se suzbija u fazi precvetavanja. Dobro delovanje na ovu štetočinu pokazali su Pyrinex® 48 EC (0,15%),  Kestrel® (0,05%).