Osvrt na šećernu repu
Za šećernu repu kažu da je „Kraljica“ ratarske proizvodnje. Kraljice su uvek bile pomalo ohole, tražile posebnu pažnju, brigu i nežnost, a kada bi bile nezadovoljne njihova reakcija bila bi snažna, često i preterana. Kako onda pomenuti 2018. godinu, a ne pomisliti da je „Kraljica“ bila previše nemilosrdna. Površine pod šećernom repom u Srbiji su dugo bili na nivou od oko 60.000 ha, u 2018. godine oko 45.000 ha, a koliko će je biti u 2019. stvar je nagađanja, svi smatraju da će se trend pada nastaviti i samo je pitanje gde će se zaustaviti. Slična je stvar i sa prinosom. Posle 2012. godine kada su rezultati zbog ogromne suše bili na izrazito niskom nivou, usledilo je nekoliko godina oporavka, a 2017. i 2018. su donele prosečan prinos ispod 50 t/ha. Mnogi će reći premalo, obzirom na ulaganja i konstantnu pažnju koju repa traži.
Produžena ruka zime u martu 2018. godine prouzrokovala je da setva krene uglavnom u aprilu. Mnogi proizvođači nisu imali strpljenja i ulazili su u vlažno zemljište. Nakon toga nam dolazi druga polovina aprila, suva, sa temperaturama koje su išle i do 30°C. Previše za taj period, dolazi do nicanja sirka pre širokolisnih korova i jakog napada i kukuruzne i repine pipe (zavisno od terena), što je opet uzrokovalo česte insekticidne tretmane , a time i stres za biljke. Na nekim delovima terena je dolazilo i do stvaranja pokorice, oštećenja tek izniklih biljaka od jakog vetra. A onda sredinom vegetacije, opet period sa dosta padavina, često i pljuskovima koje su uticale na pogoršavanje vodno-vazdušnog režima zemljišta. U prvoj polovini avgusta dolazi do prestanka padavina, a nakon toga kišu su mnogi čekali i par meseci. Previše za „Kraljicu“. Već krajem jula uočava se hloroza, a u avgustu i pojava „gumirane“, odnosno trule repe. Početkom vađenja dešava se ono što niko ne želi, proizvođačima se vraćaju kamioni, moraju da prebiraju repu, plaćaju radnike, ne mogu da nađu dovoljno fizičke radne snage. Prerađivači izvlače posle katastrofalne 2012. godine najmanju količinu šećera po hektaru. Ne ponovilo se.
Ispričao mi je proizvođač da je radnike sa branja jabuke, pošto nisu imali puno posla, a sipila je kiša jedan dan prebacio na prebiranje repe. Sutradan mu se polovina radnika nije pojavila ni u voćnjaku.
Broj proizvođača šećerne repe će se sigurno smanjiti, a šta mogu da očekuju i čemu se nadaju oni koji će je i dalje proizvoditi? Zna se da cena figurira oko 32 eurocenta. Sasvim pristojno za normalan rod i prinos. Zna se da će je biti manje posejano i postavlja se pitanje da li to može uticati i na cenu? Veliki broj proizvođača su „porasli“ i uvećali hektare zahvaljujući šećernoj repi i oni znaju da kada rodi šećerna repa, ne postoji profitabilnija ratarska kultura. Da li posle dve ne baš dobre proizvodne godine dolazi i jedna prava? Neki će je sejati jer imaju zalihe repromaterijala, neko zbog plodoreda, neko po navici. Neki proizvođači su dobro prošli i u 2018. godini. Razlozi su različiti, cilj je jedan, vratiti osmeh na lice proizvođača. Na vremenske (ne)prilike ne možemo uticati i ne znamo šta nas čeka u 2019. godini. A na moje pitanje zašto seješ šećernu repu jedan proizvođač, iskusan, dobro u materiji, odgovorio je „posle kiše dolazi sunce“. Nadam se da ćemo na kraju 2019. sedeti zajedno gospodine Milan, Vi, ja, mnogi drugi proizvođači repe i nazdravljati tome.
dipl. inž. Milan Radović
Adama SRB
