Подразумевано

Paprika – gospodarica nepca

Подразумевано

Crvena, žuta, narandžasta, zelena, braon ili ljubičasta. Pečena pohovana ili punjena. Slatka, ljuta ili kisela. Paprika je apsolutna kraljica trpeze. Prebogata vitaminom C (sadrži ga i do 4 puta više u odnosu na pomorandžu), bilo da je po klasifikaciji voće ili povrće, od paprike možemo napraviti, verovali ili ne, preko 800 različitih jela. Kao i većina dobrih stvari, slučajno je pronađena, ali je na našu sreću jedna od prvih odomaćenih kultura u Srbiji. Ni jedna svetska kuhinja ne može se zamisliti bez nje, a procenjuje se da na našoj planeti postoji oko 50.000 vrsta gajenih paprika. Divljih vrsta ima još i više, pogotovo u njihovoj postojbini – Centralnoj i Južnoj Americi, gde se samo u Meksiku gaji preko 140 različitih vrsta ljutih papričica.

Kako legenda kaže, Kolumbo nije bio u zabludi samo oko kontinenta koji je pronašao, već je i za papriku bio ubeđen da je plod crnog bibera, pa je od tada, pa sve do danas zadržala “pogrešno” ime po biberu (peper – paprika). Sa svojim univerzalnim imenom koje se koristi širom sveta, paprika i kod nas u Srbiji zauzima više nego značajno mesto.

Da i ne pominjemo da nam je ajvar koji se od paprike pravi, broj 1 zimnica na trpezama. Kad smo već kod ajvara, svakako da je najbolji onaj koji se pravi od Kurtovske kapije, jedne od najpoznatijih sorata paprike kod nas. Pored crvenih, šiljih paprika, u velikoj meri gajimo i babure, paradajz paprike, kao i feferone.

Ono što je svakako najvažnije to je da se proizvodnja obavlja na lakom i peskovitom zemljištu, u predelima bez kasnih mrazeva, u plodoredu i svakako tamo gde ima dostupne vode za navodnjavanje. Podložna mnogim bolestima i velikom broju štetočina, zahteva punu pažnju kada je u pitanju zaštita, bez obzira da li je gajimo na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru.

U Srbiji su među proizvođačima dosta popularne bele paprike zbog svoje univerzalnosti (koriste se za pečenje, punjenje, prženje i konzerviranje). Bele paprike se i prve pojavljuju na tržištu, dok tamnije paprike proizvođači izbegavaju, iako se kasnije mogu koristiti za preradu.

Šta je potrebno za dobru isplativost?

Ukoliko biljka ima 7 plodova koji su prosečno teški od 100 – 150 gr, to znači da takva biljka ukupno rodi od 800 – 900 gr paprika. Ukoliko sadimo 80.000 biljaka po ha, to je minimum 64 tone roda. Takav prinos apsolutno opravdava rentabilnost proizvodnje i ostvaruje profit.

Kad je crvena paprika u pitanju, u Srbiji se proizvede u količini od preko 3.000 tona, koje uglavnom prodamo na svetskom tržištu. Među njima je lider čuvena Martonoška začinska paprika, koja je jedna od najboljih u svetu po boji, aromi i ukusu.

Da li ste znali da je mađarski naučnik Đerđ pre 80 godina dobio Nobelovu nagradu za otkriće vitamina C, koji je izolovao upravo iz začinske paprike iz sela Martonoš?!