Potrebni uslovi za gajenje uljane repice

Zemljište

Uljana repica nije preterano zahtevna kultura kada je reč o zemljištu, međutim najbolje se pokazala na dubokim, strukturnim, dobro obrađenim zemljištima bogatim humosom i optimalno snabdevenim kalcijum karbonatom. Najveće prinose možemo očekivati samo na zemljištima gde će repica moći dobro da razvije svoj korenov sistem. Najpogodnije zemljište za gajenje uljane repice je duboko zemljište koje je po teksturnoj podeli blisko ilovači. Ali kako smo ranije u tekstu rekli čak i na ne tako kvalitetnim zemljištima kao što su glinovita ilovača ili humusno peskovita zemljišta, mogu se očekivati visoki prinosi uz kvalitetnu agrotehniku i izbalansiran način prihrane. Kako bi se razvile vitalne biljke, potrebno je da uljana repica razvije zdrav i snažan vretenast koren, sa dovoljno prostora za rast u dubinu. Strukturno oštećena zemljišta sa zonama kondenzacije tj. loše usitnjenim žetvenim ostacima otežavaju razvoj korenovog sistema.

Kisela i podvodna zemljišta, kao i preterano suva zemljišta ne pogoduju uljanoj repici, jer za pravilan razvoj korena neophodna je dobra i izbalansirana snabdevenost vodom. Zemljišta koja imaju visok kapacitet zadržavanja vode omogućavaju uzgajanje uljane repice pri manjim količinama padavina. Dobra snabdevenost vodom je neophodna u tri ključna momenta razvoja ove biljke, tokom klijanja odnosno nicanja, u periodu razvijanja izdanaka i u periodu cvetanja.

Plodored

Ovo je biljka koja se mora gajiti u plodoredu, jer uvek postoji opasnost od štetočina i bolesti, čime bi uzgajanje ove kulture bilo izuzetno otežano, a prinosi drastično umanjeni. Kao usev koji ima dobro razvijen korenov sistem i veliku nadzemnu masu, bitan je deo plodoreda i kao takva nameće se kao idealna predusev u intenzivnoj proizvodnji žitarica. Kao najbolji predusev uljane repice nameću se grašak, rani krompir, rano povrće, kao i strna žita zbog rane berbe ili žetve, te stoga mogućnosti izvođenja svih agrotehničkih operacija na vreme.

U praksi najčešći predusev uljane repice je pšenica i zbog ovog treba obratiti pažnju prilikom odabira hibrida uljane repice, treba ih prilagoditi kasnijoj setvi.

Pošto uljana repica postaje sve zastupljenija u našim atarima bitno je pravilno je pozicionirati u plodoredu i izbegavati da se seje posle suncokreta i soje, jer ove biljne vrste pate od istih bolesti. Najbolje je da se napravi pauza od tri ili više godina u plodoredu.

Repica je vrlo dobar predusev jer ostavlja čisto zemljiše od korova, takođe zbog velike nadzemne mase i intenzivnog đubrenja azotom nakon njene žetve ostaje veća količina ovog elementa u zemljištu za naredni usev.

U plodoredu potrebno je posebno obratiti pažnju na herbicide koji su se koristili u strnim žitima. Ostaci herbicida mogu značajno uticati na uljanu repicu, mogu usporiti njen počeni rast ili biti u potpunosti fitotoksični ukoliko su kasno primenjivani, ukoliko nije bilo dovoljno padavina i ukoliko zemljište sadrži nizak procenat organske materije.