Suncokret, najlepši cvet naših njiva

Postoje svedočenja da su drevna plemena centralnog Meksika gajila suncokret pre 3000 godina, mnogo pre nego što su danas rasprostranjene žitarice postale kultivisani usevi.

U Evropu je stigao polovinom XVI veka. Komercijalna proizvodnja suncokreta je započeta u Rusiji, u XVIII veku, za vreme vladavine Petra Velikog. Proizvodnja ulja iz suncokreta tada je postala komercijalna industrija u toj zemlji.

Ime suncokret biljka je dobila po svojoj cvetnoj glavi koja podseća na Sunce, veličine 10-30 cm. Najveći cvet suncokreta od čak 82 cm izrastao je 2004. godine u Kanadi. Zreo otvoren cvet suncokreta sastavljen je od 1000-4000 malih pojedinačnih cvetića koji sazrevaju od spolja ka unutra. Raspoređeni su matematički precizno pod uglom od 137,5 stepeni, što pomaže u izgradnji kompaktne strukture unutar velikog cveta.

Suncokret je biljka koja može da toleriše ekstremno niske temperature, ali mora makar da vidi sunčevo svetlo za opstanak i nastavak razvoja. Neotvoren cvet ima jedinstvenu sposobnost da prati kretanje Sunca po horizontu, pa izgleda kao da pokreće svoju glavu za što boljim pogledom na njega. Ova karakteristika se gubi kada se cvet otvori. Od tada, pa sve do potpunog zrenja cvet suncokreta gleda prema istoku.

Ogromni listovi suncokreta kojih na stabljikama dugim od 1,5-6m može biti više od 40, predstavljaju solarne panele koji imaju ogromnu sposobnost absorbcije Sunčevih zraka.

Varijeteti divljeg suncokreta, koje možemo često videti na parcelama kod nas imaju i preko 20 cvetova, što kod biljke koja se uzgaja radi industrijske prerade zbog lošijeg prinosa nije poželjno.

Pčele su glavni oprašivači suncokreta, on je stranooplodan, zato su rezultati prinosa sa njima i bez njih bitno različiti.

Suncokret je biljka kratkog dana, traži puno svetla i toplote. Ima znatne potrebe za vodom, međutim ima jak korenov sistem i na račun te superiornosti i snage vrlo dobro podnosi sušu. Na istu parcelu treba da dođe tek posle 4-5 godina, što kod nas nije čest slučaj, pogotovo ne u Banatu.

Sistem obrade zemljišta započinje najčešće zimskim oranjem i unošenjem planiranih količina fosfora i kalijuma, kao i manji deo azotnih đubriva. Nakon zatvaranja brazde ide predsetvena priprema i setva na dubinu od 4-6 cm, retko dublje. Može se sejati nešto pre kukuruza i soje, čim se zemljište zagreje na +8ºC. Razmak u redu treba da iznosi od 21-25 cm, zavisno od željenog sklopa biljaka po ha. Preporučuje se da se u setvu krene sa hibridima duže vegetacije, a završi sa onima kraće vegetacije.

Suncokret zahteva više kalijuma od ostalih ratarskih kultura.To se vidi iz potreba jer za stvaranje 100 kg suve materije potroši 3,75 kg N, 2,5kg P i čak 11 kg K.

Azotna đubriva se daju u više navrata, a zadnja količina se kombinuje sa međurednom kultivacijom kada suncokret razvije 2-3 para pravih listova. Velike količine azotnih đubriva nisu poželjne jer utiču na veliku osetljivost biljaka na bolesti, pojavu poleganja i neravnomernog sazrevanja.

Nakon setve započinjemo sa borbom protiv korova. Zadnjih godina kod ove mere ima dosta specifičnosti. Najstandardnija mera je upotreba zemljišnih herbicida koji se koriste odmah nakon setve, a pre nicanja useva. Adama ima da ponudi možda i najbolji herbicid za tu namenu, u pitanju je Racer^®, koji se koristi u dozi od 2-2,5 lit po ha. Racer^® je nezaobilazan posebno na parcelama koje su zakorovljene ambrozijom. Radi proširenja spektra korova na koje može da se deluje, može da se meša sa a.m. dimetenamid-p, terbutilazin i s-metolahlor. Zemljišni herbicidi trebaju pomoć kiše, bar 10mm kiše u kontinuitetu kako bi njihova efikasnost bila zadovoljavajuća.

Zadnjih godina pojavili su se hibridi otporni na određene kontaktne herbicide za širokolisne korove.

Kada je u pitanju tehnologija hibrida otbornih na imidazolinone, Adama ima da ponudi herbicid na bazi imazamoksa, Saltus^®. Primenjuje se u dozi od 0.5-0.6 lit po hektaru, kada je suncokret do 4. para pravih listova. Uspešno suzbija većinu širokolisnih tvrdokornih korova.

Za suzbijanje uskolisnih korova u suncokretu moze se koristiti preparat Leopard^® na bazi kvizalofopa ili Diler^® na bazi kletodima. Obe formulacije preparata su superiorne u odnosu na konkurentske proizvode u šta su proizvođači mogli da se uvere prethodnih godina.

Suncokret se u prethodnim godinama pokazao kao kultura sa relativno stabilnim prinosom što je u sušnim godinama značajno za proizvođače, naravno ukoliko se ispoštuju agrotehničke mere u gajenju ove biljke.

Dipl.inž. Bojan Mandić

Adama SRB