ZAŠTITA KOŠTIČAVOG VOĆA TOKOM VEGETACIJE

Tokom vegetacije, nakon perioda zimskog mirovanja koštičavog voća, tokom bubrenja i pucanja pupoljaka, cvetanja, listanja, plodonošenja, nastavljamo sa praćenjem prouzrokovača bolesti, koje napadaju list, cvetove i podove.

Neki od prouzrokovača bolesti se mogu javiti na više vrsta koštičavog voća, prouzrokovači šupljikavosti lista, sušenja cvetova i grančica, truleži plodova. Neke su karakteristične samo za pojedine vrste koštičavog voća kao što su prouzrokovač kovrdžavosti lista breskve, pepelnice breskve, plamenjače šljive, rđe šljive, rogača šljive, pegavosti lista višnje i trešnje.

Šupljikavost lista koštičavog voća – Clasterosporium carpophilum

Šupljikavost lišća predstavlja jedno od najznačajnijih oboljenja koštičavog voća. Najčešće se javlja na breskvi, ali se javlja i na kajsiji, trešnji, višnji, šljivi. Štete na listu se ogledaju u gubitku fotosintetske aktivnosti, na granama prevremenim sušenjem, na plodovima gubitkom tržišne vrednosti. Simptomi su lako uočljivi na listu, gde se prvo pojavljuju smeđe-crvenkaste pege, koje su oivičene tamnijim rubom. Vremenom tkivo iz pega ispada i list postaje šuplikav, izgleda kao izrešetan. Rupice ostaju obrubljene crvenim prstenom. Ovakvo lišće brže opadne i često dolazi do prevremene defolijacije, čije posledice mogu biti nemerljive kako za prinos (količina, veličina plodova) u tekućoj godini, tako i na projekciju prinosa za narednu godinu.

Na lastarima se vide udubljene crveno-smeđe pege, koje pucaju i na tim mestima nastaju ranice, oštećenja nalik oštećenjima od grada. Na plodovima se javljaju pege, koje prekrivaju plod kao navlaka koja podseća na kraste. Ponekad se javljaju i izlučevine u vidu smole. Infekcije na mladarima mogu nastati još u jesen u vreme opadanja lišća kroz ožiljke i rane koje tada nastaju. Na proleće ovi mladari već teže kreću u vegetaciju i polako se suše.

Pogodni uslovi za razvoj su kada je relativna vlaga veća (veća sporulacija i potencijal za širenje). Konidije klijaju na temperaturama od 15-30⁰C i pri relativnoj vlazi vazduha od 94-100%.

Posebnu pažnju pri zaštiti od ove bolesti, treba obratiti u rasdničarskoj proizvodnji, jer štete koje izaziva ovo oboljenje zaustavlja razvoj sadnica.

Suzbijanje se zasniva na kombinaciji agrotehničkih i hemijskih mera zaštite. Prvo tretiranje se izvodi u jesen u vreme i po opadanju lišća preparatom Neoram^®37,5 WG (0,35%). Ovim prskanjem značajno smanjujemo prezimljavajući inokulum patogena i smanjujemo mogućnost infekcije mladara. Tokom mirovanja treba uraditi rezidbu i tom prilikom ukloniti grane sa eventualnim rak ranama, sasušene grane, kao izvor inokuluma za narednu vegetaciju.

Drugo tretiranje, izvodi se istim preparatom na bazi bakar oksihlorida Neoram^®37,5 WG (0,35%), u rano proleće, pred bubrenje pupoljaka. Treće tretiranje se izvodi u vreme precvetavanja preparatom Merpan^® 80 WDG (0,2%) ili ako je izuzetno kišovito vreme kombinacijom Merpan^® 80 WDG (0,2%) i Orius^® 25 EW (0,75 l/ha). Ako tokom vegetacije i dalje imamo nestabilno vreme sa čestim padavinama zaštita od ovog patogena se nastavlja u naredna 2-3 tretmana u intervalima od 10-20 dana (kišovito vreme – kraći intervali). Preparati koji se koriste za ova prskanja su isti kao i u precvetavanju.

Monilioze koštičavog voća – Monilinia laxa, Monilinia fructigena

Prouzrokovači ovih bolesti dovode svake godine do propadanja cvetova i grančica i značajnih šteta na plodovima koštičavog voća. To su gljive iz roda Monilinia i kod nas se na koštičavom voću javljaju u dva oblika. Monilinia laxa –izazivač sušenja cvetova i grančica koštičavog voća (trešnja, višnja, šljiva, breskva, kajsija ali najdestruktivnije na višnji i breskvi). Druga vrsta iz ovog roda je Monilinia fructigena – koja prouzrokuje trulež plodova koštičavog voća.

Osnovni simptomi se ispoljavaju u vidu propadanja cvetova, sušenja grančica i grana, sušenja plodića u zametanju, kao i truleži plodova pred zrenje i u berbi.

Parazit prezimi na obolelim grančicama i osušenim – mumificiranim plodovima. Zaraza se širi (konidijama) preko cveta u kišnom periodu, za vreme cvetanja domaćina. Ovaj period je i najvažniji u pogledu suzbijanja. Najbolje je prskanje prema nekom od modela za praćenje rizika infekcije, ali u praksi ako je cvetanje razvučeno, a kiše učestale, prskanja treba ponoviti posle 3-6 dana dok ne prođe kritični period (period cvetanja). Jedan od sigurnih programa zaštite u ovom periodu (jako nepovoljni uslovi, razvučeno cvetanje, kiše) bio bi upotreba preparata Ciprodex^® (0,5 l/ha) u vreme početka cvetanja (10-20% otvorenih cvetova) i u fazi precvetavanja preparatom Orius^® 25 EW (0,75 l/ha). U fazi precvetavanja preparatu Orius^® 25 EW, možemo dodati Merpan^® 80 WDG, kako bi tek formiran mladi list zaštitili i od rupičavosti lista (breskva, kajsija, višnja, šljiva) i od pegavosti lista (višnja, trešnja). 

Ne smemo zaboraviti da prve mere borbe protiv ovog patogena, kao i protiv mnogih drugih u koštičavom voću, počinju upotrebom preparata Neoram^® 37,5 WG ( 0,35% ) u vreme mirovanja vegetacije.

Trulež plodova – Monilinia laxa je posebno destruktivna na breskvi, ali se javlja i na drugom koštičavom voću. Jedno je od najrazornijih oboljenja breskve u godinama kada imamo dug period kiše. Posebno ako je taj kišni period nastupio posle dugotrajnog sunčanog i toplog vremena. U takvim uslovima nastaju male, mikroskopske pukotine, rane nevidljive golim okom ali idealne za prodiranje patogena u tkivo (meso ploda). Na ovaj način svakako da i svaka rana, ozleda, nastala na bilo koji druginačin (grad, nevreme i udarci, ubušenja od insekata i dr.), predstavlja ulazno mesto za ovog patogena.

Iz navedenog se može zaključiti, da mere borbe protiv ovog patogena moraju početi, pre svega mehaničkim merama borbe. Tokom vegetacije u zasadima breskve i nektarina, obavezno je proređivanje plodova. Ova pomotehnička mera izvodi se iz više razloga, ali svakako predstavlja obaveznu preventivu u vidu smanjivanja dodirne površine između plodova i samim time i oštećenje plodova.

Tokom vegetacije, neophodno je suzbijati i insekte, koji oštećuju plodove i na taj način stvaraju ulaz za patogen. Korišćenjem preventivnog fungicida Merpan^® 80 WDG (0,2%) u svrhe suzbijanja drugih prouzrokovača (rupičavost lista, monilioze, pegavost lista), preventivno delujemo na prouzrokovača truleži plodova. Merpan može biti dobar izbor u periodu kada je opasnost od zaraze mala i kada nema mnogo inokuluma.

Obavezna je primena pre očekivanih padavina, jer se radi o preparatu sa preventivnim delovanjem. U zasadima breskve i nektarine poželjna je, tokom vegetacije, primena preparata Orius^® 25 EW (0,75 l/ha). Sistemični fungicid koji je efikasan u suzbijanju i truleži plodova i pepelnice.

Kovrdžavost lista breskve – Taphrina deformans

Kovrdžavost lista breskve je najznačajnije oboljenje na breskvi i nektarinama. Odmah nakon mirovanja voćaka. Proizvođači su maksimalno fokusirani na suzbijanje ove bolesti i nakon 30 dana od pojave „zelene tačke na pupoljcima“ (početak razvića prvih listića). Mogu videti rezultate hemijskih mera zaštite koje su sproveli. Javlja se svake godine i ako pogrešimo u merama zaštite (vreme tretiranja pre svega ali i izbor preparata) može doći do delimične ili potpune defolijacije. Nakon opadanja listova, biljka troši svoje rezerve na stvaranje novog i zbog toga plodovi ostaju sitni a cela biljka se iscrpljuje. Ako se desi ovaj scenario, ovakve biljke krajem maja, početkom juna nađubriti i zalivati (posebno ako nastupi sušni period).

Simptomi na listu su lako uočljivi – karakteristični naborani, kovrdžavi, klobučasti listovi. Gljiva prezimljava na kori grana i grančica i može podneti i jako niske temperature preko zime. U proleće, kada breskva počinje da lista (pojava „zelene tačke“), gljiva počinje da sporuliše. U proleće sa porastom temperatura i kišnog perioda, dolaskom na tek otvoren pupoljak, dolazi do zaraze. Ako u fazi tek otvorenog pupoljka nemamo pokrivenost nekim efikasnim organskim preparatom, vrlo verovatno ćemo bitku sa ovom bolesti izgubiti. Ovo je bolest koja se javlja i širi na relativno malom prostoru, u smislu da ne može doći sa većih daljina, već se radi o razvoju na nivou grane, stabla, samog voćnjaka. Sekundarnog širenja nema. Starije lišće je otporno. Posle ovog kritičnog perioda u početku vegetacije, zaštita protiv ove bolesti se ne sprovodi jer nema nikakvog smisla.

Idealni uslovi za razvoj patogena su prohladno vreme, praćeno visokom relativnom vlažnošću. Listovi tada ostaju duže u osetljivoj fazi i samim tim period u kome su moguće infekcije se produžava. Idealne temperature za razvoj gljive su do 18⁰C. Porastom temperature preko 18⁰C gljiva smanjuje svoju patogenost u velikoj meri.

Iz navedenih razloga i biologije patogena sa zaštitom se kreće pre kretanja vegetacije. Prvo tretiranje se mora izvesti još u periodu posle opadanja listova. Ovaj tretman možemo obaviti preparatom na bazi bakarnog oksihlorida, Neoram^® 37,5 WG (0,35%). Cilj je smanjenje infekcionog potencijala na granama, grančicama, stablu breskve i nektarina.

Sledeći tretman se obavlja krajem zime, u fazi mirovanja istim preparatom, takođe u cilju „dezinfekcije“ i „brisanja“ infekcionog potencijala pred najkritičniji period. Najvažniji tretman je tretman u fenofazi „bubrenja pupoljka“, ali obavezno pre njihovog pucanja i otvaranja (zelena tačka). Ovo prskanje treba izvesti organskim fungicidom, sa dobrim dejstvom na prouzrokovača Taphrine deformans. Takav preparat je Odeon^® WG (2 kg/ha). U slučaju kiše nakon tretmana i temperatura ispod 18⁰C, listovi ostaju duže u osetljivoj fazi i tretman obavezno treba ponoviti. Protiv Taphrine deformans, nakon izbijanja simptoma, nema prskanja, jer ne daju nikakve rezultate.

Pepelnica breskve – Podosphaera pannosa

Bolest napada listove, mladare, plodove. Simptomi bolesti su lako uočljivi na svim napadnutim delovima po prljavo beloj (u početku potpuno beloj), gustoj prevlaci, sloju hifa koje stvaraju micelije gljive. List je na početku, na zaraženim mestima svetlije boje, a ubrzo nakon toga dolazi do stvaranja bele prevlake. Pri jačim zarazama list biva napadnut i sa lica i sa naličja. Zbog nejednakog rasta zaraženog dela i zdravog, list se uvija, deformiše. Mladari su osetljivi samo u fazi dok su još zeleni. Pri jačim zarazama, listovi sa mladara mogu otpasti i dovesti do sušenja celog mladara. Na plodovima se stvaraju bele prevlake okruglog ili ovalnog oblika koje prekrivaju deo ploda. Napadnuti mladi plodovi se suše.

Gljiva prezimljava u obliku micelije u pupoljcima. U proleće sa kretanjem vegetacije, gljiva prati rast listova, inficira ih i stvara prvu generaciju oidija, kojom se dalje bolest širi na novo lišće.

Zaštita od pepelnice breskve počinje zimskom rezidbom i uklanjanjem zaraženih izbojaka, čime se smanjuje infekcioni potencijal i olakšava zaštita tokom vegetacije. Hemijska zaštita na breskvama i nektarinama počinje kada plodovi dostignu veličinu lešnika. Nastavlja se obavezno posle proređivanja plodova. Preparat koji ispoljava visoku efikasnost je Orius^® 25 EW (0,75 l/ha).

Plamenjača šljive – Polystigma rubrum

Najvažnija je bolest šljive. Najosetljivija je sorta Požegača, ali se javlja na gotovo svim sortama. List može prevremeno opasti, a to dovodi do nedozrevanja plodova i samim tim njihove upotrebne vrednosti. Plamenjača šljive najviše utiče i na alternativnost u rađanju ove koštičave vrste.

Bolest se javlja isključivo na listu. Simptome prepoznajemo po nejednakim pegama koje su u početku žućkaste ali brzo prelaze u narandžastu i crvenu boju. Pege se međusobno spajaju i tako cela lisna površina bude prekrivena. Voćke na ovaj način slabe, plodovi ostaju sitni, nedozreli i opadaju. Mladari teško napreduju, cvetni pupoljci se teško diferenciraju.

Saprofitna faza u životnom ciklusu gljive se odvija u opalom lišću, tokom koje se obrazuju i sazrevaju askospore. Parazitna faza u razvoju se odvija tokom vegetacije. Obrazovanje i sazrevanje askospora zavisi od klimatskih uslova. One se oslobađaju kada budu fiziološki zrele, što ponekad bude pre kretanja vegetacije ali i u vreme cvetanja, precvetavanja. Takođe kada je lišće vlažno od kiše ili rose u trajanju od najmanje jednog sata. Uslov da bi bile oslobođene je i temperatura preko 10⁰C. Da bi se list šljive zarazio, potrebno je pre svega da je mlado i da se na njemu nalaze kapi kiše ili rose, pri temperaturi iznad 8⁰C.

Osnovna hemijska zaštita obavlja se u precvetavanju preparatom Merpan^® 80 WDG (0,2%) ili Folpan^® 80 WDG (0,2%). U ovoj fazi postižemo maksimalnu zaštitu mladog lista, kada imamo maksimalni pritisak patogena. Naredni 1-2 tretmana obično se obavljaju u intervalima od 14 dana.

Rđa šljive – Tranzschelia pruni spinosae

Pored plamenjače, predstavlja jedan od većih problema koji se javlja u šljivi. Napada sve sorte šljive. Uglavnom napada list i mladare, retko plod. Osetljivije su rane sorte.

Bolest se manifestuje pojavom pega, koje su kod ove bolesti, za razliku od plamenjače, sitne, svetložute. Javljaju se takođe na licu, ali na naličju, za razliku od plamenjače, dolazi do formiranja mrko crvenih gomilica uredosorusa, koji podsećaju na rđu, po čemu je bolest i dobila naziv. List može rano opasti, mladri nedovoljno zadrveneli, teško podnose zimu i mogu se osušiti. Plodovi ostaju sitni, nakiseli.

Suzbijanje se obično obavlja oko mesec dana nakon cvetanja, a nakon toga još 1-2 tretmana u intervalima od po 10-14 dana. Suzbijanje se vrši preventivnim fungicidima Merpan^® 80 WDG (0,2%) ili Folpan^® 80 WDG (0,2%).

Rogač šljive – Taphrina pruni

Bolest se ne javlja svake godine, ali u povoljnim godinama može biti uništeno i do 80% plodova šljive. Ovoj bolesti pogoduju kišovita i hladna proleća.

Bolest se lako uočava, jer su zaraženi plodovi izduženi, zadebljani i iskrivljeni usled bržeg rasta.

Patogen prezimljava na kori, na kojoj se razvijaju askusi i konidije, koje u vreme pucanja pupoljaka vrše zarazu.

Zbog ovakve biologije patogena, najefikasnija mera hemijske borbe, prskanje, se izvodi pre kretanja vegetacije, pre pucanja pupoljaka i to fungicidom Neoram^® 37,5 WG (0,35%).

Pegavost lista – Blumeriella jaapii ( Coccomyces hiemalis )

Pegavost lista se najčešće javlja u zasadima višnje i trešnje, ređe u ostalim koštičavim vrstama. Izuzetno opasna zbog mogućnosti prevremenog opadanja lista tokom leta. Ako dođe do prevremenog opadanja, višnja može ponovo cvetati, čime troši hranu i nespremna dočekuje zimu. Diferencijacija rodnih pupoljaka za narednu godinu je loša i automatski imamo značajne štete i sledeće godine.

Gljiva prezimljava u opalom lišću i na granama. Do primarnih infekcija dolazi tokom aprila i maja i izazivaju ih askospore. Širenje tokom leta omogućuju konidije.

Bolest se prepoznaje po sitnim crveno ljubičastim pegama na licu, dok se na naličju formiraju svetle grupe konidija, na mestu gde je pega.

Sa tretmanima treba početi od fenofaze precvetavanja, i do berbe se obično obave dva tretmana. Nakon berbe se nastavlja sa zaštitom, obično još 2 tretmana, u intervalima od 7-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Dobri rezultati postižu se primenom preparata Merpan^® 80 WDG (0,2%).

Dipl. inž. Ljubiša Pakalović
Adama SRB