Zaštita uljane repice od štetočina i bolesti u prolećnom periodu

Velika repičina pipa (Ceutorhynchus napi Gyll.) i mala repičina pipa (C. pallidactylus Marsh.)

Larve se ubušuju u stabljike koje se deformišu i pucaju. Larve pipa buše hodnike u stabljici, peteljkama i nervima listova krećući se prema gore ili dole. Štete su veće što je kraća stabljika u koju je odloženo jaje. Larve velike repičine pipe uzrokuju znatno veće štete. Jedan dan nakon napada uočavaju se promene na biljci, a biljka postaje deformisana. Razvoj biljke se usporava iznad napadnutog mesta, a tkivo puca. Biljka ima žbunast izgled. Zrenje je razvučeno, što otežava žetvu. Pucanje tkiva omogućuje sekundarnu zarazu mikroorganizmima.

Repičin sjajnik (Meligethes aeneus)

Ekonomski najznačajnija štetočina uljane repice. Boje je tamnozelene do tamnoplave metalnog sjaja. Zimuje u zemljištu ili pod opalim lišćem. Ukoliko se ne suzbija može da izazove smanjenje prinosa i do 80%. Odrasle jedinke prezimljavaju u zemljištu. U proleće kada je temperature zemljišta 8°C i temperature vazduha 12 do 15°C počinje let na polja uljane repice. Ima jednu generaciju godišnje. Imaga polažu 2 do 6 jaja dnevno u pupoljke. Iz jaja se razvijaju larve koje se hrane polenom. Oštećuje cvet uljane repice, hrani se polenom i prašnicima, a nekad i čašičnim listićima. To dovodi do sušenja pupoljaka i cvetova i smanjenja prinosa semena. Kad se cvetovi otvore, prestaju štete od insekta jer se oni tada hrane polenom. Oštećeni pupoljci ne cvetaju što dovodi do smanjenja broja mahuna i na kraju do smanjenja prinosa.

U vreme dok su cvetni pupoljci još pokriveni lišćem te se jedva primećuju, već 0,8 do 1 sjajnik po terminalnom cvatu može uzrokovati veće štete. Prag odluke je 1 do 1,5 sjajnik po terminalnom cvatu kada pupovi postanu vidljivi, ali su još stisnuti zajedno i nediferencirani. Kada počne diferencijacija pojedinih pupoljaka, prag odluke raste na 2 do 3 sjajnika. Sjajnik oštećuje cvetne pupoljke dok su još skriveni. Ovo je važno za primenu insekticida i do deset dana pre cvetanja čime je smanjena opasnost za pčele i otvorena mogućnost korišćenja piretroida koji su delotvorniji kod nižih temperatura.

Naša preporuka je preparat Mavrik^®, u dozi od 0,2 l/ha. On je piretroid po mehanizmu delovanja, ali aktivna materija tau-fluvalinat ima i neke specifičnosti. Efikasan je na visokim temperaturama. Ne isparava na temperaturi do 35°C. Uništava sjajnika, ali ostavlja korisne insekte (bubamare npr.) koje se hrane vašima kasnije u toku vegetacije kada dejstvo Mavrika prestaje ili se ne može ući u parcelu zbog sklopa uljane repice.

Bolesti uljane repice

U prolećnom delu vegetacije, takođe treba obratiti pažnju i na nekoliko bolesti koje mogu da ugroze razvoj uljane repice.

Crna pegavost

Crna pegavost uljane repice uzrokuje glliva Alternaria brassicae. Napada povremeno uljanu repicu. Pojava bolesti zavisi od vremenskih prilika. U kišnim godinama i u područjima gde je povišena relativna vlažnost vazduha, ova bolest može izazvati velike štete. Naročito u slučajevima kad se kao sekundarni parazit naseli Botritis cinerea. Zbog prinudnog sazrevanja, šturosti zrna i osipanja semena, prinos se može smanjiti i do 75%. Znaci zaraze mogu se pojaviti u raznim razvojnim fazama biljke – od nicanja do zrenja. Na listovima, stablu i ljuskama javljaju se mnogobrojne izdužene pege, gotovo crne boje, promera 0,5-1,2 mm. Glavna mera suzbijanja je plodored. Neophodan je višegodišnji plodored jer se parazit održava u zemljištu na žetvenim ostacima.

Bela trulež

Bela trulež uljane repice uzrokuje gljiva Sclerotinia sclerotiorum. Parazit se javlja na svim biljnim delovima: stablu, listovima, bočnim granama i ljuskama. Na listovima se javljaju krupne hlorotične, poluvlažne pege. Predstavlja ekonomski najznačajniju bolest u usevu uljane repice.

U pazuhu lista uljane repice, zbog vode u jutarnjim časovima i zadržavanja za vreme kišnog perioda pege su izrazito vlažne i svetlo mrke boje. Napadnuti listovi uljane repice se veoma brzo suše i otpadaju.

Najkarakterističniji simptomi mogu se videti na prizemnom delu stabla uljane repice kada ista dobiju belu do mlečno belu boju. Na uzdužnom preseku ovakvih biljaka može se zapaziti bela micelija sa crnim telašcima – sklerocije gljive. Napadnute biljke veoma brzo venu i ne daju prinos.

Mere borbe su višegodišnji plodored (ne gajiti u plodoredu suncokret i soju) i upotreba zdravog semena.

Za hemijsko tretiranje kompanija ADAMA ima jedno sveobuhvatno rešenje: to je preparat Custodia^® (azoksistrobin 120 g/l i tebukonazol 200 g/l). Tretman se radi preventivno na početku cvetanja u dozi od 0,8 l/ha. Preparat u biljci deluje kao sisitemik i lokal-sistemik sa izraženim preventivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem. Omogućuje biljci tzv. “green efekat”. Biljka je duže zelena, fotosinteza se odvija efikasnije, azot se bolje usvaja. Sve ovo ima uticaja na povećavanje elastičnosti mahune koje sazrevaju ravnomerno što dovodi do sprečavanje gubitaka prilikom žetve uljane repice.

Dipl. inž. Dragan Kankaraš
Adama SRB